Krajnji desničar i komunistkinja u drugom krugu izbora u Čileu
Bivši poslanik krajne desnice Hose Antonio Kast (Jose) na dobrom je putu da postane predsednik Čilea, iako je u jučerašnjem prvom krugu izbora najviše glasova osvojila kandidatkinja vladajuće koalicije Žanet Hara (Jeanette Jara), članica Komunističke partije.
Hara je na jučerašnjim izborima ostvarila manju prednost od očekivane, osvojivši 27 odsto glasova, dok je Kast dobio podršku 24 odsto izašlih birača, navodi Asošiejted pres.
Kast, ultrakonzervativni advokat koji se protivi abortusu i istopolnim brakovima i izražava divljenje predsedniku SAD Donaldu Trampu, biće favorit u drugom krugu izbora 14. decembra, zato što su desničarski kandidati juče u zbiru osvojili gotovo 70 odsto glasova.
Na takav rezultat je uticala zabrinutost mnogih Čileanaca zbog organizovanog kriminala, ilegalne imigracije i nezaposlenosti u jednoj od najbezbednijih i najprosperitetnijih zemalja Latinske Amerike.
Kast, otac devetoro dece, uspeo je da progura u politički mejnstrim svoja tradicionalna katolička uverenja i nostalgiju za određenim aspektima brutalne diktature vojne hunte, predvođene generalom Augustom Pinočeom (1973-1990).
Predsednik je Republikanske stranke, koju je osnovao pre 10 godina, a u fokus kampanje stavio je planove za suzbijanje kriminala, izgradnju velikog zida na granici i deportaciju desetina hiljada migranata bez važećih dokumenata.
Žanet Hara, bivša ministarka rada u vladi levog centra predsednika Čilea Gabrijela Borića, obećava proširenje mreže socijalne sigurnosti i borbu protiv pranja novca i trgovine drogom.
U Kastovom izbornom štabu rano jutros je bilo veselo - mladi Čileanci umotani u državne zastave pili su pivo i motali cigarete, a njihov lider im je obećao radikalnu transformaciju u oblasti bezbednosti.
Na jučerašnjim izborima, na kojima se nadmetalo osam kandidata, treće mesto je zauzeo populistički biznismen i poznati ekonomista Franko Parisi (Franco), osvojivši 20 odsto glasova. On se u kampanji snažno zalagao za red i zakon, obećavajući da će postaviti mine duž severne granice Čilea kako bi sprečio ljude da je prelaze.
Libertarijanski poslanik Johanes Kajzer (Johannes Kaiser), nekadašnji Jutjub provokator koji se predstavljao kao još radikalnija alternativa Kastu, dobio je 14 odsto glasova.
Kandidatkinja tradicionalne čileanske koalicije desnog centra Evelin Matei (Evelyn Matthei) zauzela je peto mesto sa 12,5 odsto glasova.
Kast je favorit u drugom krugu, iako za njega neće glasati svi birači koji su se juče opredelili za desne kandidate. Neki glasači Kajzera i Matei, među kojima su i pripadnici LGBT zajednice, žene i ateisti, rekli su da ne bi podržali Kasta u drugom krugu zbog njegovih ultrakonzervativnih hrišćanskih vrednosti.
Međutim, nije verovatno da će za Haru, dugogodišnju članicu Komunističke partije Čilea koja podržava autokratske socijalističke vlade Venecuele i Kube, glasati veliki deo onih birača koji su podržali Kajzerove planove za deportaciju migranata u zatvor u El Salvadoru, ili nameru Matei da razmotri ponovno uvođenje smrtne kazne. Uz to, i Kajzer i Matei su najavili da će u drugom krugu podržati Kasta.
Za razliku od Kasta, Hara ne može da računa na značajnu podršku birača drugih kandidata - nju je već u prvom krugu podržalo svih šest stranaka vladajuće koalicije, dok su drugi levičari koji su učestvovali na izborima dobili zanemarljiv broj glasova.
Rezultati izbora u Čileu potvrdili su trend okretanja udesno širom Latinske Amerike, gde narodno nezadovoljstvo ekonomijom tinja, i gde desničari pobeđuju levičare koji su na vlast došli posle pandemije korona virusa, pošto uglavnom nisu uspeli da ispune obećanja o društvenoj promeni i pravednijoj raspodeli bogatstva.
Čileanski analitičar Patrisio Navija, profesor na Univerzitetu u Njujorku, navodi da su "birači nezadovoljni vladama širom Latinske Amerike jer ekonomije ne rastu i nema novih radnih mesta, a ljudi se sećaju da su pre 10 godina plaćali niže cene za gotovo sve".
(Beta, 17.11.2025)
