Prvi poljubac još pre 21 miliona godina, kažu naučnici

Ljudi se ljube, majmuni se ljube, čak se i beli medvedi ljube. A sada su istraživači rekonstruisali evoluciono poreklo ljubljenja.

Njihova studija ukazuje da se poljubac usta na usta javio pre više od 21 milion godina, i da ga je verovatno upražnjavao i zajednički predak ljudi i drugih velikih čovekolikih majmuna.

Isto istraživanje zaključuje da su se i neandertalci verovatno ljubili, čak i da su se ljudi i neandertalci možda međusobno ljubili.

Naučnici su proučavali ljubljenje jer predstavlja neku vrstu evolucione zagonetke: nema očigledne koristi za preživljavanje i razmnožavanje, a ipak je prisutno ne samo u mnogim ljudskim društvima, već i kod mnogih vrsta životinja.

Pronalazeći dokaze da se i druge životinje ljube, naučnici su uspeli da naprave „evoluciono porodično stablo" da utvrde kada je ovakvo ponašanje najverovatnije nastalo.

Da bi osigurali da upoređuju isto ponašanje kod različitih vrsta, istraživači su morali da daju veoma preciznu, prilično neromantičnu, definiciju „poljupca".

U studiji objavljenoj u časopisu Evolucija i ljudsko ponašanje (Evolution and Human Behaviour) definisali su ljubljenje kao neagresivan, usmeren kontakt usta na usta „uz određeno pomeranje usana ili delova usta, bez razmene hrane".

„Ljudi, šimpanze i bonoboi – svi se ljube", objašnjava glavna istraživačica dr Matilda Brindl, evoluciona biološkinja na Univerzitetu u Oksfordu.

Iz toga je zaključila da je „verovatno da se ljubio i njihov najskoriji zajednički predak".

„Mislimo da se ljubljenje verovatno razvilo pre oko 21,5 miliona godina kod velikih čovekolikih majmuna".

• Zašto su ljudi počeli da se ljube
• Zašto se suprotnosti ne privlače u ljubavi i seksu
• Međunarodni dan poljubaca: Zašto je dobro ljubiti se

U ovom istraživanju naučnici su pronašli ponašanje koje odgovara njihovoj naučnoj definiciji ljubljenja kod vukova, prerijskih pasa, belih medveda (prilično balavo jer mnogo koriste jezik), pa čak i kod albatrosa.

Bili su usredsređeni na primate, a posebno na čovekolike majmune, da bi mogli da naprave evolucionu sliku nastanka ljudskog poljupca.

Ista studija je takođe zaključila da su se neandertalci, naši najbliži davni srodnici koji su izumrli pre oko 40.000 godina, takođe ljubili.

Ranije istraživanje DNK neandertalaca je pokazalo i da shomo sapijensi i neandertalci imaju istu vrstu bakterije koja se nalazi u našoj pljuvački.

„To znači da su morali da razmenjuju pljuvačku stotinama hiljada godina nakon što su se dve vrste razdvojile", objašnjava dr Brindl.

Iako je ova studija uspela da utvrdi kada je ljubljenje nastalo, nije dala odgovor na pitanje zašto se pojavilo.

Već postoje brojne teorije: da je nastalo kod naših predaka čovekolikih majmuna usled međusobnog čišćenja krzna, ili kao intiman način procene zdravlja, pa čak i kompatibilnosti partnera.

Dr Brindl se nada da će ovo istraživanje otvoriti vrata za pronalaženje odgovora na ovo pitanje.

„Važno je da razumemo da je ovo ponašanje bilo prisutno i kod naših rođaka koji nisu bili ljudii", kaže ona.

„Trebalo bi da proučavamo ovo ponašanje, a ne da ga odbacujemo kao nešto blesavo samo zato što kod ljudi ima romantičnu konotaciju".

• Nemac i Britanka obnovili mladalačku ljubav, iako se nisu videli tri decenije
• Zbog čega ljudi koji nisu u vezi mirišu drugačije
• Mračna strana vere u pravu ljubav

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.19.2025)