Едвард Џозеф: Вучићу би било веома тешко да одбије понуду Трампа за улазак у НАТО
Амерички стручњак за Балкан Едвард Џозеф изјавио је да би председнику Србије Александру Вучићу било веома тешко да одбије евентуалну понуду САД за улазак у НАТО, оценивши да је тај сценарио потпуно остварив.
Џозеф, предавач на вашингтонском Универзитету Џонс Хопкинс, рекао је за Радио Слободна Европа (РСЕ) да су међу разлозима, због којих би Вучић могао да прихвати улазак у НАТО, популарност председника САД Доналда Трампа у Србији и чињеница да су антивладини протести ослабили његову власт.
"Трамп је изузетно популаран у Србији и веома је утицајна фигура. Вучићу би било веома тешко да каже: 'Не, не прихватам'. Уз то, Трамп је током првог мандата покушао да донесе мир између Косова и Србије – дакле, то не би била нова ствар. Он познаје регион и често каже да је зауставио рат између Србије и Косова", навео је Џозеф.
Као други разлог је навео то што је Вучић политички ослабљен, указујући да антивладини протести у Србији трају већ годину дана, и да је он "толико несигуран да не сме да распише изборе, што је раније често чинио".
"Прихватање таквог плана (за улазак у НАТО) потпуно би променило унутрашњу политичку ситуацију. Протести више не би били у центру пажње, фокус би био пребачен на тај историјски развој. Наравно, многи проруски оријентисани људи назвали би га издајником, али би велики део опозиције подржао то, јер чланство у НАТО-у значи више реформи, напредак ка ЕУ и крај политике седења на две столице", додао је Џозеф.
Џозеф је оценио да је тај сценарио "потпуно остварив, јер ширење НАТО-а на Балкану ништа не кошта САД".
"На Балкану нема претњи које НАТО не би могао да реши или да спречи самим својим присуством. Дакле, нема никаквог ризика за САД. Балкан је већ окружен земљама чланицама НАТО-а. Три од шест земаља Западног Балкана су у НАТО-у. Србија је једина држава у региону која каже да не жели чланство. Чак и Босна и Херцеговина има формалну жељу да уђе у НАТО, док Косово, наравно, снажно жели чланство", рекао је амерички стручњак.
Додао је да Србија, уз то, има добре односе са западном војном алијансом, да Срби подржавају КФОР и да у Београду често траже да та НАТО мисија на Косову повећа број војника.
"Србија има добре односе и с америчком војском и НАТО командом. Када бисте приватно питали српске генерале, већина би желела чланство у НАТО-у, јер би то ојачало индустрију оружја и муниције у Србији", навео је Џозеф.
Када би Србији понудио пут ка чланству у НАТО-у, Трамп би исто понудио и Косову, казао је Џозеф.
"То би значило да би косовски премијер морао да потпише статут Заједнице општина са српском већином (ЗСО), а не само да га проследи Уставном суду. Вучић тражи ту заједницу годинама и тиме би је добио", рекао је Џозеф.
Упитан о очекиваном противљењу четири чланице НАТО-а које још не признају Косово, Џозеф је изразио уверење да би Грчка признала косовску независност чим би председник владе у Приштини потписао статут ЗСО.
"Када Грчка призна Косово, биће лакше Румунији, Словачкој и Шпанији да крену истим путем. Али, у овој фази говоримо само о путу ка чланству у НАТО-у, тако да оне не морају да признају Косово. Ниједна од четири земље не мора да мења свој став. Можда ће за три године ситуација бити потпуно другачија. Тензије ће се смањити, биће више трговине и више односа", указао је Џозеф.
Он је рекао и да би улазак Србије у НАТО био додатни притисак на председника Русије Владимира Путина и да би представљао балкански еквивалент украјинском потапању руског ратног брода "Москва".
"Зато што је Србија ратни брод преко којег Русија пројектује свој утицај на цео Балкан. Ако тај брод потоне или ако заплови према водама НАТО-а, то би био огроман ударац за Русију, чак и за Кину, јер и Русија и Кина, формално и метафорички, виде Србију као свог стратешког партнера и главну платформу утицаја на Балкану", навео је Џозеф.
Џозеф, стручњак за управљање конфликтима који сматра да би косовски модел могао да послужи као основа за постизање мира у Украјини, рекао је да је главни разлог за такав став чињеница да би то одговарало Путину.
"Најважнија и најзанимљивија ствар код примене косовског модела у Донбасу – дакле у Украјини – јесте то што га руски председник Путин подржава. То је почетна тачка, али не и једина. Путин већ више од две деценије инсистира да мора да се поштује Резолуција 1244 (Савета безбедности УН). Путин такође стално понавља да су Косово и Украјина иста ствар", казао је Џозеф.
Џозеф, који је ту идеју обрадио и у анализи објављеној у академском часопису "САИС Ревиев оф Интернатионал Аффаирс", навео је да би примена принципа Резолуције 1244 у Донбасу – међународна администрација, распоређивање мировних снага и одлагање питања суверенитета за касније – могла да пружи Украјини безбедносне гаранције, без потребе да Кијев прихвати руску анексију тог региона.
Он је рекао да је Резолуција 1244 "избацила питање суверенитета из расправе, без негирања или проглашења независности Косова, али је окончала сукоб и отворила пут међународној администрацији и присуству мировних снага на Косову".
"Исти принцип би био примењен и у Донбасу, а расправа о томе 'коме припада' била би одложена за касније – уз будући референдум који би то решио. Путин подржава референдуме – организовао их је и на Криму и у деловима Донбаса које Русија контролише. Дакле, њему би биле понуђене две ствари које не оспорава: модел Резолуције 1244 и референдум", казао је Џозеф.
Оценио је да би Путин уз тај модел могао да добије још више територије – чак и више него што предвиђа Трампов план - укључујући западне делове Донбаса, који су за Украјину најосетљивији, јер би тиме Русија имала директан утицај на целу земљу и чак би отворила још један правац према Кијеву.
"Али, морао би да прихвати и један услов – слично као што је то учинило Косово. Морао би да прихвати да Донбас буде под управом треће стране – било УН, било ОЕБС", навео је Џозеф.
Додао је да би за Украјину то био "повољан приступ" јер Кијев не би морао да призна руску анексију Донбаса, а статус Крима би могао да буде остављен за касније преговоре.
"Други разлог, и најважнији за украјинског председника Володимира Зеленског, јесу безбедносне гаранције. Косовски модел би донео међународну администрацију од УН или ОЕБС, што би одмах зауставило русификацију – присилу на руске пасоше, војну индоктринацију деце и препреке за расељене који желе да се врате у своје домове. Под том администрацијом би биле формиране и међународне комисије за имовину", рекао је Џозеф за РСЕ.
(Бета, 01.12.2025)
