Ko su kandidati za generalnog direktora Radio-televizije Srbije i zašto je to bitno

Dvojica koja su više decenija provela na Radio-televiziji Srbije (RTS) i jedan - kralj.

Za jednu od najvažnijih medijskih funkcija u Srbiji - generalnog direktora javnog servisa, koji finansiraju građani - kandidovalo se sedmoro ljudi.

Na toj funkciji je od 2015. godine Dragan Bujošević.

Prihvaćene su tri kandidature za njegovog naslednika:

• Stanislava Veljkovića, bivšeg generalnog sekretara RTS-a
• Branislava Klanščeka, predsednika Upravnog odbora RTS-a
• Dejana Stankovića Kralja, nekadašnjeg televizijskog voditelja koji se danas u Belgiji bavi politikom

„U uređenim sistemima funkcija generalnog direktora javnog servisa je ključna jer objedinjava profesionalnu viziju, uređivačku odgovornost i institucionalno upravljanje", kaže Ana Martinoli, profesorka medijske pismenosti na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, za BBC na srpskom.

„Ipak, u Srbiji je ta funkcija odavno devalvirana i unižena, iako formalno možda jaka, ona je suštinski ograničena."

Sistem, smatra, ne dozvoljava da se generalni direktor RTS-a ponaša kao autoritet javnog interesa.

„U postojećim okolnostima, ta funkcija je više simptom strukture moći, nego poluga promene."

RTS je prethodnih godina često bio na meti kritika, posebno od početka studentskih demonstracija zbog pada nadstrešnice, pa su česti i protesti ispred njegovih vrata.

Tokom aprila 2025. studenti su nekoliko dana blokirali sve prilaze javnom servisu.

Istovremeno, javni servis često kritikuju i predstavnici vlasti, posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kandidati

• Stanislav Veljković

Bivši generalni sekretar Upravnog odbora RTS-a.

Od prošle godine je u penziji, a po struci je „diplomirani pravnik“.

„Čitav radni vek sam proveo u Radio-televiziji Srbije, od 1985. godine.

„Počeo sam kao pripravnik, da bih više od 30 godina bio na raznim rukovodećim položajima, a 2004. do 2021. sam bio generalni sekretar".

Imenovan je, kako kaže, kada je počeo mandat Aleksandra Tijanića, kog naziva „najboljim generalnim direktorom kog je RTS ikada imao".

„Čovek je imao šta da nauči od njega", ističe.

Kandidat za funkciju generalnog direktora bio je i pre pet godina, kada je - posle ponovljenog konkursa - reizabran Bujošević.

„Ako neko poznaje Radio-televiziju Srbije, to sam ja - od oko 2.500 ljudi, barem dve trećine znam, kao i oni mene.

„I sve sam u RTS-u i preživeo i doživeo - bombardovanje, demonstracije, razbijanje prozora, bacanje farbe, jaja i paljenje zgrade, 5. oktobar."

RTS je i tokom ratnih 1990-ih često bio na meti kritika i protesta zbog načina izveštavanja i njegova zgrada u Takovskoj ulici zapaljena je 5. oktobra 2000., kada je sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije.

„RTS je dosta potonuo i hteo bih da probam da nešto promenim, što sam i u programu predatom Upravnom odboru jasno naveo", smatra Veljković.

„Upozorio sam ih da bismo ponovo mogli da dođemo u situaciju kao nekada, da se Upravni odbor, kao posle vlasti Slobodana Miloševića, izvinjava građanima Srbije."

To se mnogima nije svidelo, dodaje.

Jedan je od potpisnika peticije dela zaposlenih u RTS-u studentskim protestima.

Boji se, kako kaže, da će ovaj konkurs za generalnog direktora propasti.

„Imam predosećaj", kaže kratko.

• Branislav Klanšček

Predsednik Upravnog odbora RTS-a.

Razgovor za BBC na srpskom o njegovoj kandidaturi je odbio, rekavši da do kraja konkursa više neće davati izjave.

Tokom kandidature za generalnog direktora, kog upravo bira Upravni odbor, Klanšček nije iz njega izašao, ali kaže da se izuzima iz glasanja.

Rođen je 1967. godine, a po struci je „diplomirani komunikolog i audiovizuelni producent“.

U RTS-u je od 1990-ih, prvo kao asistent režije u dramskom programu.

Od 2000. do 2012. je bio zaposlen u Italijanskom institutu za kulturu, gde se bavio organizacijom kulturnih događaja, izložbi i koncerata.

Među njima je i Festival italijanskog filma, u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom.

U maju 2025. je stekao fakultetsku diplomu, što je jedan od uslova konkursa za generalnog direktora.

Kada je 2021. izabran za predsednika Upravnog odbora imao je srednju stručnu spremu, pa je odlučio da se doškoluje, izjavio je za Novu.

Prvo je upisao Fakultet za diplomatiju i bezbednost, u odseku za produkciju, dok je četvrtu godinu završio na Fakultetu za medije i kulturu.

Njegovu karijeru poslednjih godina obeležilo je i nekoliko tužbi.

Prvo je 2023. podneo krivične prijave protiv Dragana Bujoševića i Olivere Kovačević, zbog navodnih finansijskih mahinacija, 2024. još jednu protiv Bujoševića, zbog navodnog falsifikovanja službene isprave i nesavesnog rada u službi, a u međuvremenu i dve protiv direktorke marketinga i direktorke finansija.

Zatim je RTS u martu 2025. podneo krivičnu prijavu protiv Klanščeka zbog sumnje na odavanje poslovnih tajni javnog servisa.

„Ništa se nije desilo - niti su odbačene, niti je tužilac podigao optužni akt", kaže Klanšček kratko za BBC.

• Dejan Stanković

U široj javnosti verovatno najpoznatiji od trojice kandidata.

Pre svega zbog nadimka Kralj i emisije Luda kuća koju je, sa sve krunom na glavi, vodio na televiziji Hepi, kao i zbog učešća u rijalitiju Farma.

Ipak, Stanković je od tada više puta isticao da je „period života šoumena odavno prevazišao i prerastao“.

Do trenutka objavljivanja teksta nije odgovorio na poziv BBC-ja za izjavu.

Kandidaturu za generalnog direktora RTS-a podneo je i 2010, kada je odbijena zato što nije imao deset godina radnog iskustva.

Danas se predstavlja kao teolog koji dugo živi u Briselu, belgijskoj prestonici, gde, kako navodi, radi kao prevodilac flamanskog i veroučitelj u školi.

Ime škole, čiji je kasnije navodno postao i direktor, nije poznato.

Tvrdi i da je „završio dva fakulteta“ i da govori pet jezika.

Na belgijskim lokalnim izborima 13. oktobra 2024. bio je kandidat Hrišćansko-demokratske partije (CDiV) za skupštinu Molenbeka, jedne od briselskih opština.

„Dragi stanovnici Molenbeka, predstavljam vam se sa jasnim i ambicioznim programom“, piše u jednoj od objava te partije sa njegovim likom.

„Više školskih mesta za našu decu, veća kupovna moć, borba protiv prljavštine, poštovanje i inkluzija za sve i svih religija i jačanje pozitivnog imidža naše opštine“.

Molenbek je jedna od briselskih opština sa većinskim muslimanskim stanovništvom, a postala je svetski poznata 2016. godine, posle terorističkih napada u Briselu, kada je ubijeno 32 ljudi, a više od 300 povređeno.

• Kraj blokade RTS-a, krivične prijave zbog 'ometanja rada i progona novinara'
• „Pobeda, pobeda", čulo se ispred RTS-a: Raspisan novi konkurs za članove Saveta REM-a
• RTS osudio izjavu predsednika Srbije o novinarki, Vučić se izvinio

Stanković je prethodno, na izborima za Evropski parlament 9. juna 2024. godine, takođe bio kandidat Hrišćansko-demokratske partije.

Njegova partija ga je tada predstavila i kao portparola organizacije Kham, koja se bavi zaštitom Roma u Belgiji.

„Prva stvar koju planiram da uradim ako uđem u Evropski parlament je da godinu dana doniram celokupnu platu evroposlanika za izgradnju manastira na Kosovu kao i za izgradnju prihvatilišta za napuštenu decu", izjavio je za Novu.

Tada je najavio i „autobiografsku knjigu na flamanskom, od 150 strana, u kojoj opisuje život od siromaštva do kandidature za Evropski parlament“.

U poslednje vreme dao je više izjava i intervjua za srpske medije.

„Želim da gradim mostove i da ljudi veruju u dijalog, jer politika nije monolog - to je umetnost povezivanja i sluha za ljude", kaže.

„Iskustvo iz medija naučilo me je da komuniciram direktno i iskreno, da slušam i razumem ljude, i da prenosim poruke koje inspirišu."

Istakao je i da se tokom epidemije korona virusa teško razboleo i „bio na ivici života, bukvalno klinički mrtav", što danas vidi kao „drugo rođenje".

„Dobio sam drugi život i odlučio da ga posvetim ljudima, i u Belgiji i u Srbiji", ističe.

Za RTS je izjavio da je iz Srbije otišao „pre 20 godina, sa jednim koferom, kako bi stvorio neki bolji život", a sada „ima deset kofera napunjenih znanjem, iskustvom, verom i nadom".

Snimak te izjave okačio je na njegov Jutjub kanal, nazvan „Hrišćanski saveti grešnika - Dejan Stanković Kralj“.

Veoma je aktivan na društvenim mrežama, a prvo što ugledate na njegovom Fejsbuk profilu je velika fotografija krsta.

„Ovim pobeđuj“, piše na njemu.

O kandidatima

„Lista kandidata vrlo jasno pokazuje da RTS nije mesto za koje se bore profesionalno i reputaciono najsnažnija imena iz polja medija“, smatra Martinoli.

„Izostanak prepoznatljivih, snažnih profesionalaca, pa čak i zvučnih imena prorežimskog medijskog krila, pokazuje da RTS više nije platforma sa stvarnom moći, prostor od značaja za bilo koju vrstu dijaloga, niti se doživljava kao prioritet za bilo koju medijsku ili političku stranu", dodala je.

Kandidate, kako kaže, odlikuje „ili tehnički profil ili iskustvo unutar postojećeg sistema - ne vizija transformacije, ne profesionalni kapital i ne javni autoritet".

„Lista govori da se RTS-u i dalje pristupa kao pasivnom, administrativnom mediju, a ne kao javnom servisu koji bi trebalo da postavi profesionalne standarde, brani javni interes i utiče na kvalitet javne sfere.

„Spisak više izgleda kao nastavak kreiranja privida sistema i pokušaj održavanja postojećeg stanja, nego kao pokušaj promene".

Kako se bira generalni direktor RTS-a

Mandat aktuelnog direktora Dragana Bujoševića, koji je na funkciji punu deceniju, ističe u februaru 2026. i više nema prava da se kandiduje.

Za izbor generalnog direktora je potrebna dvotrećinska većina glasova članova Upravnog odbora RTS-a, kojih je devet.

Osam, bez Klanščekovog glasa.

Ukoliko upravni odbor odluči da nijedan od kandidata ne zadovoljava uslove, ili ne bude dvotrećinske većine, može da se desi konkurs propadne.

U tom slučaju moguće je imenovati vršioca dužnosti generalnog direktora - što u ovom slučaju ne može da bude Bujošević - ili raspisati novi konkurs.

Upravni odbor će u zakonskom roku od 45 dana doneti odluku, a u međuvremenu će obaviti razgovor sa kandidatima, objavio je RTS 28. novembra.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta je REM i zašto su nacionalne frekvencije u Srbiji važne
• Njegovo visočanstvo, daljinski upravljač: Izum koji je promenio svet
• 'Tužiću BBC, tražim između jedne i pet milijardi dolara': Tramp
• Prvi čovek u televizijskom prenosu
• Milan Vukos: „Najveće ime za srpsku kulturu u drugoj polovini 20. veka"
• Posle protesta gluvih i nagluvih RTS vraća Dnevnik na znakovnom jeziku

(BBC News, 12.03.2025)