Slučaj Generalštab: Šta je sve sporno

Slučaj zgrade Generalštaba, nekadašnje glavne vojne komande u centru Beograda, sve je samo nije jednostavan.

Manje strpljivi lako mogu da se izgube u lavirintu komplikovanih termina - leks specijalis, autentično tumačenje zakona, urbanistički planovi i konzervatorska zaštita.

Pažljivim koračanjem, nogu pred nogu, može se međutim stići do središta, u kome je namera vlasti da na mestu nekadašnjeg vojnog zdanja u centru Beograda nikne hotelski kompleks.

Novo zdanje bi gradila kompanija Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa.

Da bi omogućila rušenje monumentalnih vojnih zgrada, oštećenih u bombardovanju SR Jugoslavije 1999, vlast je donela poseban zakon (leks specijalis) ističući ekonomski značaj ovakvog projekta, a potom i njegovo autentično tumačenje.

„Ceo poduhvat može da se čini pravno komplikovanim, ali suština je da je leks specijalis iskorišćen kao pravni instrument sa političkim ciljem kako bi se izigrala redovna procedura radi interesa profitne grupacije", kaže Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

Dok leks specijalis ukida zaštitu Generalštabu kao kulturnom dobru, autentično tumačenje ide korak dalje i ukida zaštitu kulturno-istorijskoj celini kojoj ne pripada samo Generalštab, već i drugi objekti, poput obližnjih zgrada Vlada Srbije i Vaznesenjske crkve.

To znači da bi ovaj prostor, koji je od vremena vladavine kneza Miloša Obrenovića državni, administrativni i vojni centar Beograda, mogao da dobije drugačiji izgled.

„Bilo koji investitor na ovoj lokaciji može da uradi šta poželi, čak i da nasloni svoj zid na objekat nekog spomenika kulture", rekao je Dragomir Ristanović, arhitekta i urbanista nevladine organizacije RERI, za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Vlada Srbije i Srpska pravoslavna crkva nisu odgovorile na pitanja BBC-ja o mogućoj ugroženosti njihovih zgrada posle usvajanja autentičnog tumačenja.

Predsednik Srbije ranije je rekao da bi izgradnja hotela na mestu Generalštaba bila „ogromna investicija" i mogućnost da se „zaposle naše građevinske kompanije".

„Uredili bismo prostor u kojem bi svi uživali, napravili turističku atrakciju", rekao je Aleksandar Vučić.

Slučajem Generalštab ne bave se samo stručnjaci, već i Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), u čijoj istrazi je jedan od osumnjičenih ministar kulture Nikola Selaković, visoki zvaničnik vladajuće Srpske napredne stranke.

Sumnjiči se da je tada kao ministar pravde navodno uticao na Republički zavod za zaštitu spomenika da izbriše Generalštaba iz registra kulturnih dobara.

Selaković nije jedini ministar koji je uticao na Zavod, već i još šest drugih, tvrdi opoziciona političarka Marinika Tepić za list Danas.

Selaković odbacuje navode o krivičnoj odgovornosti i optužuje TOK za „odmetanje od države i naroda".

Zbog neodazivanja na poziv na saslušanje, tužilaštvo je od policije zatražilo da ga privede.

Ministar je potom sa advokatom otišao na saslušanje u tužilaštvo, odbacujući bilo kakvu krivicu.

• 'Obnova Generalštaba je stvar samopoštovanja', arhitekta Kovačević za BBC
• Leks specijalis o Generalštabu: 'Nije to Koloseum'
• Zgrada Generalštaba u Beogradu je remek-delo: Evropa nostra

Šta je kulturno-istorijska celina?

Kulturno-istorijske celine su prostori koji obuhvataju više kulturnih dobara.

„Ove celine su vrsta ambijentalne zaštite, jer kada ne bi postojale, u starim gradskim jezgrima ili centrima bi vremenom iznikli savremeni objekti i neadekvatna arhitektura", kaže Katarina Maksimov, predsednica Društva konzervatora Srbije, za BBC na srpskom.

Postojeći propisi nalažu da u njima ne može da gradi i ruši kako ko želi, već prostori moraju da očuvaju izgled, ukazuje.

Usvajanjem autentičnog tumačenja leks specijalisa sada se otvara mogućnost za drugačije postupanje.

Objekti obuhvaćeni ovom celinom, poput zgrade Vlade ili Vaznesenjske crkve, „ostali bi nepokretna kulturna dobra, ali služba zaštite ne bi imala mogućnost da ih štiti onako kako je to predviđeno", rekao je Nenad Lajbenšperger, istraživač-konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture za Vreme.

Lajbenšperger je jedan od zaposlenih iz Zavoda koji je svedočio o pritiscima jer ne želi da postupi po leks specijalisu i izbriše Generalštab iz registra kulturnih dobara jer to, kako kaže, ne bilo zakonito.

Da je bilo sve po zakonu, ukidanju zaštite za Generalštab i šire celine morao bi da prethodi stručni elaborat, uz obrazloženje takvog poteza, kaže Katarina Maksimov.

Službe zaštite bi onda predale taj elaborat Ministarstvu kulture, koje potom dostavlja predlog vladi na usvajanje.

„Procedure za ukidanje pokreće se kada neko kulturno dobro trajno nestane i nije ga moguće obnoviti ili kada izgubi spomenička svojstva", objašnjava Maksimov.

„Veoma mali broj objekata ili celina je zaslužio da izgubi status kulturnog dobra", dodaje.

U celoj Srbiji samo je sedam objekata od izuzetnog značaja izgubilo status kulturnog dobra u poslednjih deset godina, podaci su koje je BBC na srpskom dobio od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Vojno zdanje, delo arhitekte Nikole Dobroviće, završeno je 1965, a njegova zaštita pripremana je i pre NATO bombardovanja 1999, kaže Maksimov.

Priprema je podrazumevala i sveobuhvatno istraživanje značaja kompleksa, koji nije nestao u bombardovanju, kada je deo zgrade uništen, ponavlja ona stav strukovnih udruženja.

U toku utvrđivanja statusa kulturnog dobra za svaki spomenik radi se iscrtavanje postojećeg stanja tako da ako se nešto i uruši, kasnije može da se obnovi, kaže predsednica konzervatora.

Vlast, međutim, tvrdi da je došlo do „značajnog oštećenja" i da postoji mogućnost da se zgrade „uruše".

„Usled toga je onemogućeno njihovo korišćenje" i postoje „nesrazmerne teškoće finansijske i druge prirode", pa se dovodi u „pitanje njihova svrsishodna obnova", piše u leks specijalisu.

Arhitekta Bojan Kovačević, u intervjuu BBC-ju na srpskom, opovrgao je tu tvrdnji vlasti, rekavši da je oštećeno tek pet odsto objekta i da ga je, ne samo moguće, već da bi i morao da bude obnovljen.

Pogledajte video: Svedočenje fotografa o noći kad je pogođen Generalštab tokom NATO bombardovanja

Urbanistički planovi

Osim nekih informacija o izgradnji hotelskog kompleksa na mestu Generalštaba, nijedan drugi projekat u ovoj kulturno-istorijskoj celini nije poznat javnosti.

Zato se i ne zna da li je planirano rušenje još nekih objekata ili izgradnja novih u ovom prostoru u centru grada.

Sa fotografija objavljenih na sajtu Trump Tower Belgrade, vidi se međutim da je planirano da Kasarna Sedmog puka, vojno zdanje s kraja 19. veka, takođe bude deo hotelskog kompleksa.

I tokom skupštinske rasprave o leks specijalisu, pojedini poslanici opozicije prigovarali su vlastima da nameravaju da sruše i taj objekat nekadašnje vojske Kraljevine Srbije (Jugoslavije).

Odgovor iz klupa poslanika vladajuće koalicije, a predstavnik SNS Milenko Jovanov rekao je da „nije tu da brani projekat, već predloženi leks specijalis".

Prema autentičnom tumačenju leks specijalisa, pri izradi planskog dokumenta za ovaj prostor ne primenjuju se odluke da su pojedini objekti i njihova okolina kulturna dobra.

Pominjanje planskih dokumenata u autentičnom tumačenju je znakovito jer je „njihova izmena potrebna da bi se uopšte mogao primeniti leks specijalis i njegovo dopunsko tumačenje", kaže Božena Stojić, urbanistkinja iz nevladine organizacije 'Ministarstvo prostora'.

U postojećim planovima generalne i detaljne regulacije objekti i površine u ovoj celini imaju javnu namenu, što znači da su dostupni svima, objašnjava.

Da bi na ovom prostoru iznikli komercijalni sadržaji, potrebno je u planskim dokumentima ukinuti javnu namenu, ukazuje urbanistkinja.

To bi značilo da bi i Kasarna Sedmog puka, zaštićena kao kulturno dobro, mogla da izgubi javnu namenu ako se usvoje izmene planskih dokumenata.

Nevladina organizacija 'Ministarstvo prostora' upozorilo je ranije da se pripremaju izmene Plana generalne regulacije (PGR), po kojima bi prostori koji imaju javnu namenu jednostavno mogli da dobiju komercijalnu namenu.

Za to ne bi bilo potrebno ništa drugo do saglasnosti nadležnih institucija, ukazuju.

„Ne bih rekla da se slučajan trenutak u kojem se ovakve izmene PGR-a donose.

„Svakako ih treba posmatrati u istom kontekstu kao i leks specijalis. Ovo je sinhronizovana akcija na polju zakonske i planske regulative", kaže Stojić.

Ovakve izmene nisu „štetne samo po Generalštab i okolinu, već po ceo grad", nastavlja.

„Otvara se prostor za olakšanu masovnu privatizaciju malih parcela koje koristimo kao zajedničke zelene, slobodne površine, i otvara se mogućnost za privatizaciju prostora gde su škole, domovi zdravlja ili zemljišta koje čuvamo za otvaranje novih škola, vrtića", zaključuje.

• Šta se promenilo u gradnji posle pada nadstrešnice u Novom Sadu
• Šta je upotrebna građevinska dozvola u Srbiji i čemu služi
• Zašto padaju plafoni javnih objekata u Srbiji

Leks specijalisi u novijoj istoriji Srbije

Kada se pomene leks specijalis, srednja i starija generacija setiće se Felipea Gonzalesa, španskog diplomate, koji je ubedio tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića da donese poseban zakon kojim će priznati prethodno osporenu pobedu opozicije u više gradova 1996. godine.

Mlađi će se setiti Beograda na vodi i aktuelnog EXPO-a, za koje je vlast donela posebne zakone da bi im omogućila posebne uslove razvoja.

Leks specijalis sam po sebi nije ni pozitivan ni negativan, to je specijalni zakon koji odstupa od opšte zakonske regulative, kaže profesor Lilić.

„Svako opšte pravilo može imati izuzetak, ali nije svaki izuzetak opravdan.

„Dok je takozvani Felipe Gonzales leks specialis bio nužna i opravdana intervencija u postojeće stanje, jer je donet radi zaštite opšteg interesa, takozvani Generalštab leks specijalis je očigledan slučaj neopravdanog pravnog nasilja, jer je donet radi ostvarenje posebnog interesa na račun opšteg", govori.

Poseban zakon za Generalštab, profesor naziva pravnim nasiljem i zato što je njegova namera bila da „poništi postupak pred Tužilaštvom za organizovani kriminal", čime je „zakonodavna vlast napala sudsku, koja je po Ustavu nezavisna".

Krajem 2024, Vlade Srbije donela je odluku da zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane u centru Beograda izgube svojstvo kulturnog dobra.

Donošenju ove odluke prethodio je Predlog o prestanku svojstva kulturnog dobra, koji je Ministarstvu kulture uputio Goran Vasić, vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Vasić je falsifikovao ovaj predlog čime je naneo štetu kulturnom nasleđu, saopštio je TOK, koji ga sumnjiči za zloupotrebu službenog položaja.

Pored njega, TOK je potvrdio da je osumnjičen i ministar Nikola Selaković, dok su mediji objavili da su istragom obuhvaćeni i drugi predstavnici institucija.

„Leks specijalis neće uticati na krivični i mogući sudski postupak protiv ljudi koji su navodno učestvovali u nezakonitim radnjama", kaže Lilić.

• Od porušenog Generalštaba do mogućeg Trampovog hotela uz niz kontroverzi
• Generalštab: Za tužilaštvo falsifikat, za Vučića ne
• Studentski protest 'Za Generalštab' u Beogradu

Šta je 'autentično tumačenje' zakona?

Skoro mesec dana po usvajanju leks specijalisa, poslanici su usvojili i njegovo autentično tumačenje.

„Dogodio se banalni previd - oni koji su pisali leks specijalis nisu uvideli da je ceo taj prostor pod zaštitom, što znači da Generalštab ima dvostruku zaštitu, i kao pojedinačno kulturno dobro i kao deo šire celine“, kaže Lilić.

Autentično tumačenje predložio je Milenko Jovanov, šef poslaničkog kluba SNS-a, što je usvojio Odbor za pravosuđe, a potom i većina poslanika.

„Ne može donosilac zakona da tumači sopstveni zakon, jedino ko može da tumači zakon jeste sud“, kaže Lilić, citirajući čuvenog pravnog istoričara Van Kanegema sa Kembridža.

„Ustavni sud još ranije doneo odluku da autentično tumačenje ne podleže kontroli ustavnosti i zakonitosti jer nije 'samostalan' akt, kao što je zakon".

„Autentično tumačenje nema pravnu snagu i ne može da se izvršava kao što može zakon“, kaže Lilić.

Više opozicionih stranka pokrenulo je inicijativu za ocenu zakonitosti leks specijalisa, ali Lilić ne očekuje da će se Ustavni sud uskoro izjasniti - mada bi morao.

„Lažna je teza da Ustavni sud nema obavezu da poštuje rokove.

„Imajući u vidu značaj ovog predmeta, opšti princip nalaže odluku u razumnom roku.

„Razumni rok ne znači da nema roka“, ukazuje.

Posle svega što se desilo, smatra da „Ustav Srbije više ne daje znake života".

„Samo se klinički održava jer ne postoji institucija koja bi ga zaštitila."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Nove ili zapečaćene sudbine građevina porušenih u NATO bombardovanju
• „Novi Sad na vodi": Ideja javna, investitor privatan, a čija će biti obala
• Beogradski sajam: „Inženjersko čudo" koje je promenilo građevinarstvo i arhitekturu
• Nasleđe Bogdana Bogdanovića na Balkanu: Arhitekta koji je voleo gradove
• Koliko će Srbiju koštati Nacionalni stadion
• Stara šećerana u Beogradu: Slatka proizvodnja, radnički štrajk i pozorište

(BBC News, 12.05.2025)