Tišina između igala
Prokuplje press pre 11 sati | Biljana Roganović
Piše: Danilo Golubović, pacijent dijalize Epilog Na kraju, sve se svede na dah.
Na jedan tihi udah i izdah, na ritam koji se vraća kroz cev, kao da me aparat podseća da još postojim. Ne znam da li to mogu nazvati životom, ali to jeste — postojanje. Svojevrsna molitva u pokretu, tiha, uporna, bez reči. Prošao sam kroz sve: i bol, i odbijanja, i hladne poglede koji su me izbrisali pre nego što su me upoznali. Prošao sam kroz sobe pune aparata i kroz prazne sobe bez ljudi. Prošao sam kroz tišine koje traju duže od noći. A opet, nisam nestao. I to
