Analitičari: Odluka Francuske o blokadi dva poglavlja u pregovorima je politička poruka Crnoj Gori
Najviši crnogorski zvaničnici nisu komentarisali odluku Francuske da blokira zatvaranje dva od pet poglavlja u pregovorima Crne Gore u Evropske unije o pridruživanju, dok analitičari iznose različite razloge za takvu odluku zvaničnog Pariza, ali su saglasni da je reč o političkoj odluci.
Vest je potvrdio samo ministar poljoprivrede Vladimir Joković.
On je naveo da je urađeno sve što EU traži i da iza odluke Francuske stoje politički razlozi.
"Uradili smo i ispunili sve što je tražila Evropska komisija i dobili pozitivne ocene od 26 zemalja članica. Za ovo su glasali Italija, Španija, Nemačka, Austrija, Holandija, Danska... Zbog čega ova poglavlja jedino nisu dobila podršku Francuske, pitanje je na koje mi nemamo odgovor", kazao je Joković radiju Antena M.
Od je dodao i da Ministarstvo poljoprivrede Crne Gore nije dobilo nikakvo obrazloženje šta nije u redu.
"Nikakvih drugih zahteva nije bilo, sve je urađeno što je trebalo. U komunikaciji smo stalno sa Francuskom, postoje još određene šanse da odluku promene", kazao je on.
Profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber, rekao je "Vijestima" da je zabrinutost Francuske u pogledu proširenja EU, povezana s izborima u toj zemlji, koji se očekuju 2027.
"Tako imamo raskorak između nemačkog 'zelenog svetla' i francuskog 'crvenog svetla'. Čini se da je francuska odluka motivisana domaćim pitanjima", naveo je on.
Stručnjakinja za pitanje evropskih integracija Dina Bajramspahić kaže da mesecima vlada nekritička euforija kao da je zagarantovano da će Crna Gora postati članica Evropske unije 2028. godine.
"Jedan sam od usamljenih glasova koji neprestano poziva na oprez. Samo predostrožnošću možemo izbeći iznenađenja i odbraniti strateški državni interes", kazala je ona za Vijesti.
"Pošto smo dovedeni u cajtnot, to što zatvaramo i tri poglavlja je ispalo kao da je ustupak i poklon, a ne nešto zasluženo. Nije važno koji će argumenti biti iskorišćeni kao opravdanje blokade dva poglavlja, poruka nije tehnička, već politička: da Crna Gora treba sporije da napreduje i da članstvo nije toliko izvesno koliko se tvrdi u političkim frazama. Međutim, to je osnovno i to smo trebali i sami znati i delovati u skladu s tim, kazala je ona.
Bajramspahić je navela da prema podacima iz specijalnog Eurobarometra objavljenog ove godine, samo 40 odsto Francuza podržava da Crna Gora postane punopravna članica ako ispuni sve uslove.
"Ovo nije novost, nego tradicionalna nenaklonjenost Francuza širenju EU na Zapadni Balkan. Vlada i Skupština bi morale da toga budu svesne i da imaju specijalnu strategiju za osvajanje podrške Francuza i francuskih institucija, koje su dozvoljavale da proces teče nesmetano dok nije počelo da postaje ozbiljnije", kazala je ona.
Iako odluka Francuske može biti promenjena na ministarskom nivou (ministri spoljnih ili evropskih poslova u okviru Saveta EU za opšte poslove), na kom će se 16. decembra finalno odlučivati o (ne)zatvaranju poglavlja, šanse da se to desi su veoma male, tim pre što je Savet EU sinoć i zvanično najavio međuvladinu konferenciju na čijem će dnevnom redu biti odlučivanje o preostala tri poglavlja - poglavljima tri (Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga), četiri (Sloboda kretanja kapitala) i šest (Privredno pravo).
Komentarišući novonastalu situaciju u ovim okolnostima, politički konsultant iz Zagreba Aleksandar Musić ističe da odluka zvaničnog Pariza ipak nije rezultat lobiranja spskog predsednika Aleksandra Vučića preko saveznika u Francuskoj.
Taj argument se čuje u delu javnosti nakon njegove izjave da sve zemlje Zapadnog Balkana treba da zajedno uđu u EU.
Musić je rekao za Pobjedu da "nema potrebe za trenutnim lobiranjem, jer je lobiranje već obavljeno Vučićevom kupovinom i zaduživanjem za milijarde eura francuske vojne opreme i projekata".
"U tom odnosu svako zna šta mu je činiti. Ovo je prirodni nastavak toga. Francuskoj ulazak Crne Gore same i prve u EU nije nikakav prioritet, dok je Crnoj Gori to dubinsko i previše važno pitanje", kaže Musić.
On navodi i da je objašnjenje za blokadu zatvaranja dva poglavlja "vrlo nemušto i neuverljivo", što po Musiću znači da je proradila "dobra stara unutarevropska geopolitika".
"Ovo potvrđuje tiho rivalstvo nemačkog kancelara Fridriha Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona. Francuska ipak najviše od svih tetoši Vučićev režim", kaže on.
U tom kontekstu Musić smatra i da ovakvom odlukom Francuska postiže dva cilja.
"Usporava nemački zamah i šalje poruku Vučiću da ipak misli i na njega. Time prećutno daje malo novog života u priču o kolektivnom ulasku Crne Gore u EU, odnosno u paketu sa ostalima", naveo je Musić.
Crna Gora je od početka pregovora za članstvo u EU otvorila sva 33 poglavlja, a privremeno zatvorila njih sedam.
(Beta, 13.12.2025)
