Лука незаборава
Политика 21.12.2025
Одвео ме живот, остало је срце жељно крша Далмације своје, зато будан сањам скоро сваке ноћи стару кућу и огњиште моје под Динаром што је.
Овим емотивним стиховима у последњој сцени серије „Тврђава”, која отвара ране, јунаци расељене породице Баша из Книна у војвођанској равници, где су започели неки нов, окрњен живот, одају почаст родној груди и свима онима који више не седе за славском трпезом. У тој песми нема носталгије – има истине. Нема прошлости – има трајања. И пркоса! Ову песму не певају у слављеничкој радости, већ због потребе да се не заборави. Она је крик, бол… За столом седи породица
