Maduro u pritvoru u Njujorku, Tramp objavio da će Amerika 'voditi' Venecuelu

* Pratimo šta se događa u Venecueli, ostanite uz BBC na srpskom

Predsednik Nikolas Maduro doveden je pritvorski centar u Njujorku pošto je zarobljen tokom američkih napada na Venecuelu u subotu.

Sjedinjene Države će „voditi“ Venecuelu dok „ne budu mogli da obave bezbednu, pravilnu i razumnu tranziciju“ vlasti, rekao je Tramp na vanrednoj konferenciji za medije tim povodom.

Maduro i njegova supruga, Silija Flores, prebačeni su u Njujork, u pritvorsku jedinicu u Bruklinu, gde će se predsednik Venecuele suočiti sa optužnicom za narkoterorizam, što je on ranije negirao.

„Oboje će se sada suočiti sa američkom pravdom", rekao je Tramp.

Venecuela je proglasila vanredno stanje i osudila „vojnu agresiju“, navodeći u saopštenju da je cilj napada da SAD preuzmu naftu i minerale zemlje, kao i da u tome „neće uspeti“.

Američki predsednik je ranije najavio „snažno uključivanje" u naftnu industriju Venecuele, dok je na konferenciji saopštio da će velike američke kompanije ući u zemlju da poprave „slomljenu infrastrukturu" i „počnu da zarađuju novac za zemlju“.

Potpredsednica Venecuele Delsi Rodrigez, koja je bila deo Madurovog užeg kruga ljudi, sada je privremena predsednica pošto je položila zakletvu pred Vrhovnim sudom zemlje.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da je Amerika u ratu „protiv organizacija za trgovinu drogom“, a ne protiv Venecuele, dan pošto su SAD izvele napade na tu zemlju.

Na pitanje da li misli da je privremena predsednica Delsi Rodriges sada legitimna predsednica Venecuele, rekao je sa SAD ne veruju da je režim legitiman.

U razgovoru za ABC, Rubio je izjavio da odobrenje Kongresa nije bilo potrebno pre operacije „jer ovo nije bila invazija“.

Američki državni sekretar je naveo i da Venecueli „nestaje kapaciteta za skladištenje“ i da će morati da počne da pumpa naftu za nekoliko nedelja „osim ako ne naprave promene“.

Pogledajte video svedočenje novinarke iz Karakasa

Najveća američka akcija na prostoru Latinske Amerike još od Hladnog rata, usledila je posle više nedelja jakih tenzija između dve države.

Noćne napade pratile su eksplozije na više mesta u Karakasu izazivajući požare odakle su kuljali ogromni stubovi dima.

„Srce mi je lupalo, a noge su se tresle“, rekao je očevidac u Karakasu za BBC.

Nikolas Maduro i njegova supruga zarobljeni su u akciji elitne američke jedinice Delta fors usred Karakasa, u kući unutar vojne baze, u subotu, posle niza eksplozija širom grada.

Ranije su SAD nudile nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja venecuelanskog lidera.

Sjedinjene Države, opozicija u Venecueli i brojne druge zemlje optuživale su Madura, na čelu države od 2013, za izborne mahinacije.

'Spremni za mnogo veći napad ako bude potrebno'

Američki predsednik Donald Tramp je na konferenciji za novinare 3. januara rekao da su SAD „spremne“ da izvedu drugi „i mnogo veći“ napad na zemlju ako bude potrebno.

Izjavio je da su bili spremni za „drugi talas“, pretpostavljajući da će biti neophodan, ali s obzirom na uspeh napada 3. januara, verovatno ga neće biti.

Osvrćući se na akciju u Karakasu, Tramp je rekao da su venecuelanske snage bile u „pripravnom položaju“ i „čekale sa mnogo brodova “, ali su bile „potpuno preplavljene i veoma brzo onesposobljene“.

Nijedan američki vojnik nije poginuo, niti je izgubljena oprema, dodao je.

Tramp tvrdi da će američko „partnerstvo“ sa južnoameričkom državom učiniti njen narod „bogatim, nezavisnim i bezbednim“, dodajući da će Venecuelanci koji žive u SAD biti „izuzetno srećni“.

„Više neće patiti“, rekao je američki predsednik.

Nazvavši Madura „nelegitimnim diktatorom“ odgovornim za unošenje „kolosalnih količina smrtonosnih ilegalnih droga“ u SAD, optužio ga da je i da rukovodi Kartelom Sunca (Kartel de los Soles), označene za terorističku organizaciju u Americi.

Maduro je ranije žestoko negirao da je vođa kartela.

Tramp je ranije izjavio da je sa Madurom razgovarao „pre nedelju dana“ i rekao mu da „mora da odustane, mora da se preda“.

„Morali smo da uradimo nešto mnogo preciznije, mnogo snažnije.

„Hteli smo ovo da uradimo pre četiri dana, ali vreme nije bilo savršeno“, rekao je američki lider.

Na pitanje da li će podržati liderku opozicije Mariju Korinu Mačado - koja je trenutno u Norveškoj - da preuzme vođstvo Venecuele, Tramp je kazao za Foks njuz da će to sada morati da razmotri.

• Ko je Marija Korina Mačado, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2025. godine
• Lider venecuelanske opozicije pobegao u Španiju
• Kako izgledaju kaznene ćelije za političke zatvorenike u Venecueli

Kakvo je stanje na ulicama Karakasa?

Nikol Kolster, BBC dopisnica iz Karakasa

Na ulicama glavnog grada Venecuele vlada zabrinutost.

Ljudi jedva govore, dok su u apotekama i supermarketima redovi.

Grupe na aplikaciji VatsAp prepune su poruka i video snimaka.

„Znate li šta se desilo?“, pita me žena tihim glasom.

Izašla je da uzme lekove za smirenje, ali je zatekla apoteku, koja bi trebalo da radi 24 sata - zatvorenu.

„Molim vas, nemojte me snimati“, dodaje.

Jak miris, koji podseća na suzavac - poznat sa čuvenih protesta 2017. godine - prodire kroz moj prozor, u soliteru, u istočnom delu Karakasa.

Moja majka ga takođe oseća.

Na balkonima obližnjih zgrada došlo je do euforije, nekoliko minuta pošto je društvenim mrežama počela da kruži poruka američkog predsednika Donalda Trampa u kojoj je objavljeno hapšenje Nikolasa Madura i njegove supruge Silije Flores.

Ali vika je trajala samo nekoliko sekundi.

Supermarket, koji takođe radi 24 sata, veći deo jutra nije radio, a ljudi su čekali u redu da se otvori.

U toku dana pristalice Nikolasa Madura izašle su na ulicu kako bi pružile podršku lideru Venecuele, dok se u dijaspori zarobljavanje slavilo, kao u Santijagu, prestonici Čilea.

Protesti zbog napada na Venecuelu održani su širom Evrope i Sjedinjenih Država.

Šta je prethodilo američkom napadu na Venecuelu?

SAD su nagomilale značajne vojne snage u regionu, između ostalog, nosač aviona, ratne brodove i napredne borbene avione stacionirane na Karibima, preneo je Rojters.

Tramp je tražio „blokadu“ venecuelanske nafte, proširio sankcije protiv Madurove vlade i izveo više od dvadesetak udara na brodove za koje SAD tvrde da su umešani u šverc droge u Tihom okeanu i Karipskom moru.

Krajem 2025. godine, Tramp je rekao da su Sjedinjene Države pogodile područje u Venecueli gde su brodovi puni droge, što je prvi poznati put da je Vašington izveo kopnene operacije u Venecueli od početka kampanje pravljenja pritisaka.

Nije rekao da li je te udare izvela CIA ili ne, ali Rojters navodi, pozivajući se na druge medije, da je agencija stajala iza njih.

Trampova administracija mesecima bombarduje brodove poreklom iz Južne Amerike za koje tvrdi da prevoze drogu.

Američki predsednik je pojačavao pritisak na Madura, optužujući ga da je „praznio zatvore i ludnice“ i „prisiljavao“ robijaše da migriraju u SAD.

Mnoge zemlje su osudile napade, a Madurova vlada je uvek negirala bilo kakvu umešanost u šverc droge.

Pogledajte Trampovu konferenciju za novinare povodom napada na Venecuelu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Amerika zaplenila još jedan naftni tanker Venecuele
• Može li vojska Venecuele da se nosi sa američkom
• Rat protiv droge ili promena režima - šta je Trampov cilj u Venecueli
• Šta znamo, a šta ne o američkim napadima na Venecuelu
• Jesu li Putin i Si okrenuli leđa Maduru i Venecueli

(BBC News, 01.04.2026)