Арапско пролеће – од наде до трагедије
Радар 20.01.2026 | Бојан Петровић
Ако су Египат, Сирија и Ирак својевремено били главни центри војне и политичке моћи медју арапским земљама, догадјаји од 2011. до данас су их учинили далеко мање значајним у региону, док су заливске монархије економско благостање својих грађана успешно одвојиле од помисли на политичке слободе и у ширем региону
Номиновањем чланова нове владе у марту 2025. године, нови сиријски председник Ахмед ал-Шара формално је окончао још једну у низу политичких промена на Блиском истоку које су започете рушењем режима у Тунису почетком 2011. У последњих петнаест година, регионални процес такозваног Арапског пролећа, поред промена у Тунису, довео је до смене политичких лидера у Египту, Либији, Јемену, Судану, Алжиру, Либану и Ираку. Почетни ентузијазам широм региона око
