КОМУ ТРЕБУ ОЧИ ШТО ГАСНУ

Не требу ти више палате, једно ћошенце уз кубе, прозор да можеш да гледаш ка снег веје да те подсети на онова што је било и онова што је требало да буде, да још малко потугујеш. Има у снег неква туга, ква не знајем али има, тера на жал. Не требу ти скупе аљине, крпа ко крпа, једно дрвце пред кућицу да на њега пиле стане и да запоје ка пролет замирише. Залчак лебац колко да можеш да се дејаниш да јошемпут чујеш детиње цврчкање. Неје ти више жал што повише неси