МАТ: Дата центри и вештачка интелигенција троше 1,5 одсто светске електричне енергије

Вештачка интелигенција (АИ) и дата центри, према процени Међународне агенције за енергетику (ИЕА), сада троше око 1,5 одсто светске електричне енергије, што је еквивалент потрошњи целе Велике Британије, наведено је у тескту "АИ и глобална трка за енергијом, водом и металима", Катарине Станчић у последњем броју часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ).

"АИ 'живи' на струји. Данас само мали део те енергије одлази директно на АИ, али тај удео експоненцијално расте. До краја деценије, потражња за електричном енергијом у дата центрима могла би да се удвостручи и то највише захваљујући АИ", навела је Станчић.

Ако се посматра глобално, то повећање, како је навела, још није алармантно, али на нивоу појединачних држава већ изазива озбиљне проблеме јер у Ирској, дата центри троше више од петине укупне електричне енергије, док у америчкој држави Вирџинији заузимају готово четвртину мрежног капацитета. 

Таква концентрација потрошње, према њеним речима, ремети планове за друге секторе, повећава цене струје и отвара политичка питања о томе ко има предност у приступу енергији. 

Станчић каже да само један кратки ГПТ-4о упит за генерисање слика троши 0,43 вата (Вх) струје, што, када се помножи са 700 милиона упита дневно на годишњем нивоу представља утрошак струје, еквивалентан потрошњи 35.000 америчких домаћинстава, количини воде за пиће која може намирити потребе 1,2 милиона људи и емисију угљен-диоксида за чију неутрализацију је потребна шума величине Чикага.

За разлику од традиционалне индустрије, која се развијала деценијама, дигитална инфраструктура се, како је истакла, гради брзо понекад у року од неколико месеци и због тога је њен утицај на енергетске мреже и ресурсе моменталан и снажан, па је Сингапур 2019. морао да уведе мораторијум на нове дата центре, јер је дигитални раст почео да угрожава енергетску стабилност и еколошку одрживост.

Власти у Даблину су, према њеним речима, 2022. године замрзле све пројекте везане за АИ, осим оних који могу сами да производе струју. 

"Све то показује да питање АИ постаје све више и питање енергетске безбедности. АИ је постао нови индустријски потрошач са капацитетом да мења читаве енергетске билансе земаља", навела је Станчић.

Додала је да је енергија само "половина приче" јер да би ти системи могли да раде, морају се хладити, а то захтева огромне количине воде. 

"Милиони литара дневно циркулишу кроз расхладне системе који спречавају прегревање сервера. Према доступним подацима, две трећине нових дата центара у САД изграђено је у областима са израженим несташицама воде, попут Аризоне и Неваде, што је већ изазвало сукобе између технолошких компанија и локалних заједница. Сличне дебате воде се и у Шпанији, Сингапуру и Ирској: коме вода више припада – становништву, пољопривреди, или 'дигиталним фабрикама'", навела је Станчић.

Нагласила је да, како потрошња енергије за АИ расте, највеће технолошке компаније, Мицрософт, Амазон, Гоогле, Мета постају нешто што донедавно нико није очекивао - глобални енергетски актери. 

"Те фирме су данас међу највећим корпоративним купцима електричне енергије на свету. Само у последњих неколико година потписале су уговоре, вредне више милијарди долара за директну куповину енергије из соларних и ветроелектрана, често у размерама које надмашују државне електропривреде средње величине", каже Станчић. 

Њихове одлуке о томе где ће изградити нови дата центар данас, према њеним речима, одређују и где ће никнути нова електрана, а у појединим случајевима "биг тецх" фирме више не купују енергију, већ је и саме производе. 

Мицрософт, како је навела, истражује могућност коришћења малих модуларних нуклеарних реактора, па чак и куповину угашених електрана попут Тхрее Миле Исланд у Пенсилванији. 

Гоогле, према њеним речима, улаже у напредну геотермалну енергију, док Амазон експериментише са водоником као алтернативом дизел-генераторима за резервно напајање сервера. 

"У Данској, Шведској и Холандији технолошке компаније постале су главни купци зелене енергије, подстичући развој ветропаркова и соларних фарми, који не би били финансијски исплативи, без њиховог учешћа. С друге стране, потражња АИ за струјом може да учврсти зависност од фосилних горива, нарочито у земљама где су мреже и даље доминантно засноване на природном гасу", навела је Станчић. 

Истакла је да у САД, где се налази више од 40 одсто светских дата центара, велики део те енергије и даље долази из гасних електрана, па раст АИ инфраструктуре парадоксално значи и раст емисија угљен-диоксида (ЦО2).

"АИ може и убрзати и успорити зелену транзицију, зависно од тога где и како се напаја. У Европи, дата центри често доприносе декарбонизацији јер 'вуку' обновљиве изворе, а у САД-у повећавају потрошњу гаса", навела је Станчић. 

Нагласила је да се земље северне Европе промовишу као идеална клима за податке јер ниска температура ваздуха смањује потребу за хлађењем, обновљива енергија је доступна, а вишкови топлоте из сервера могу се користити за грејање домаћинстава. 

Вештачка интелигенција је, према њеним речима, истовремено највећи потрошач и највећа нада енергетске транзиције – наиме, док АИ системи гутају огромне количине електричне енергије, они нуде и алате који могу помоћи да се та енергија користи рационалније јер алгоритми, оптимизовани за енергетске мреже, могу прецизно да предвиђају производњу струје из ветра и сунца, да балансирају флуктуације потрошње у реалном времену, па чак и да аутоматски преусмеравају вишак енергије тамо где је најпотребнији. 

У индустрији, како је је навела, АИ анализира процесе грејања, хлађења и транспорта како би смањила губитке, док се у градовима користи за управљање саобраћајем, осветљењем и јавним зградама, стварајући прве обрисе "паметне енергетске инфраструктуре".

Станчић је навела да, ако је електрична енергија "крвоток" вештачке интелигенције, онда су чипови и метали њене кости и нерви" јер су за производњу једног савременог процесора потребне десетине елемената: силицијум, бакар, галијум, германијум, индијум. 

Будући, како је истакла, да Кина контролише између 80 - 90 одсто глобалне прераде кључних минерала за производњу

чипова и опреме за дата центре, то је предмет бројних контроверзи и политичких превирања. 

"Зато не чуди што се спор око вештачке интелигенције све више претвара у рат ресурса. САД су увеле ограничења на извоз напредних чипова и машина за њихову производњу, покушавајући да успоре развој кинеских АИ капацитета. Пекинг је одговорио контрамерама, ограничавањем извоза управо оних метала који су неопходни за производњу западних чипова", навела је Станчић. 

Додала је да је борба за алгоритме постала борба за руднике, рафинерије и фабрике и нова линија глобалне поделе моћи, па у том ланцу, ни Европа, ни Јапан, ни Индија не желе да буду посматрачи и у последње две године покренули су огромне програме за изградњу сопствених капацитета за производњу чипова и прераду метала. 

"Ко контролише чипове и материјале од којих су направљени, контролише и брзину, обим и доступност дигиталне трансформације. Процењује се да би до 2030. године, дата центри могли да троше више од 500.000 тона бакра и 75.000 тона силицијума годишње, што ће их учинити важним потрошачем ресурса на светском нивоу, раме уз раме са аутомобилском и  електроенергетском индустријом", навела је Станчић.

(Бета, 06.02.2026)