Како сам убио оца

Све је почело тако што је он прво убио сина. Не у црној хроници, не у полицијском записнику. Убио га је тамо где се убиства не броје: у погледу, у држању, у начину на који дете научи да улази у собу тише него сопствени дах. Тело се навикне на ударац. Душа се никад не навикне на срам. Отац је био човек који је имао две верзије себе. Једну трезну, која је умела да ћути као да јој ћутање пристаје, и другу, алкохолизовану, која је урлала и ударала као да се њоме