Izrael poslao još vojnika na jug Libana, Hezbolah najavio da je spreman za otvoreni rat

Izrael je poslao još vojnika na jug Libana i naredio evakuaciju više od 80 sela.

Militantna grupa Hezbolah, koju podržava Iran, saopštila je da je spremna za otvoreni rat, čime je eskalirala već napetu situaciju u regionu.

Hezbolah je juče ispalio rakete i dronove prema severu Izraela, a ta zemlja je uzvratila vazdušnim napadima u kojima su ubijene 52 osobe u Libanu, uključujući jednog palestinskog militanta i obaveštajnog zvaničnika Hezbolaha u južnim predgrađima Bejruta.

Više od 150 osoba je povređeno, a desetine hiljada ljudi je raseljeno.

Hezbolah je jutros saopštio da je ispalio dve serije raketa prema severu Izraela, dok su izraelski vazdušni napadi tokom noći oštetili zgradu televizijskih i radio stanica te militantne organizacije.

Južna predgrađa Bejruta pogođena su tokom popodneva, a napadi su se dogodili bez upozorenja. Izraelska vojska je kasnije saopštila da je ciljala zvaničnike Hezbolaha.

Portparol izraelske vojske koji govori arapski jezik Avičaj Adrae izdao je upozorenje stanovnicima više od 80 sela i gradova, tražeći od njih da napuste ta područja, dodajući da ljudi ne treba da se vraćaju u ta područja dok ne bude daljih obaveštenja.

Visoki zvaničnik Hezbolaha rekao je da je, nakon više od godine dana pridržavanja primirja dok Izrael nastavlja da napada Liban, strpljenje grupe isteklo, ostavljajući joj "jedinu opciju - da se vrati otporu" i vodi otvoreni rat sa Izraelom.

"Cionistički neprijatelj je želeo otvoreni rat, koji nije prestao od sporazuma o primirju. Neka to bude otvoreni rat", rekao je Mohamoud Komati.

Iran zatražio od Saveta bezbednosti UN da zaustavi rat

Iran je pozvao Savet bezbednosti UN da deluje kako bi zaustavio rat koji protiv njega vode Sjedinjene Američke Države (SAD) i Izrael, preneli su francuski mediji.

"Ako to želi, Savet bezbednosti može da deluje i ima dužnost da to učini", izjavio je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei na konferenciji za novinare.

"Ne postoji prepreka za njegovo delovanje, osim njegove sopstvene volje, dodao je on.

SAD i Izrael su u subotu napali Iran, na šta je Teheran uzvratio raketiranjem Izraela, Kuvajta, Bahreina i drugih bliskoistočnih zemalja. 

Izraelska vojska pogodila kancelariju iranskog predsednika i druge državne zgrade

Izraelska vojska objavila je danas da je pogodila zgradu gde je kancelarija iranskog predsednika kao i kompleks gde se nalazi rukovodstvo zemlje, četvrtog dana od početka američko-izraelske vojne operacije na Iran.

U saopštenju preko Telegrama Izraelske odbrambene snage saopštile su da je više projektila pogodilo predsedničku kancelariju i Vrhovni nacionalni bezbednosni savet, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

Dodaje se da je pogođen i centar za vojnu obuku i "dodatna ključna infrastruktura režima".

Iranski bivši vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei koristio je kompleks koji je danas pogođen, saopštila je vojska.

Hamnei je ubijen u subotu u napadu na njegov odvojeni kompleks. 

Iranski Crveni polumesec saopštio je danas da je od početka vojne operacije poginulo 787 ljudi.

Stručnjaci ocenjuju da je bombardovanje Irana nezakonito

Pravni stručnjaci ocenili su da je izraelsko-američko bombardovanje Irana nezakonito.

Izraelski predsednik Isak Hercog rekao je za BBC Radio 4 da je činjenica da Iran "planira nuklearnu bombu" bila dovoljna da opravda napade.

Prema članu 51 Povelje Ujedinjenih nacija, prepoznaje se pravo na samoodbranu kao odgovor na oružani napad. Šira interpretacija međunarodnog prava je da država ima pravo da upotrebi silu kao odgovor na "neposrednu pretnju" (imminent threat).

Profesorka međunarodnog prava i viša istraživačka saradnica na Institutu za napredne pravne studije Suzan Breau rekla je Gardijanu da je doktrina neposredne (pretnje upotrebom) sile veoma kontroverzna.

"Akademici su podeljeni u vezi s tim šta to zapravo znači. Ali u ovom slučaju, ne čini se da postoji bilo kakav dokaz o neposrednoj pretnji iz Irana", rekla je.

Da ona postoji tvrdi predsednik SAD Donald Tramp. Međutim, stručnjaci tvrde da tome protivreči njegova prošlogodišnja izjava da su uništili iranski nuklearni program.

Hercog je istakao i da navodno postoji pretnja iz Irana da će uništiti Izrael.

Docent za javno međunarodno pravo na Univerzitetu u Notingemu Viktor Katan rekao je da pretnja nasiljem ne daje državi za pravo da koristi preventivnu silu.

Međutim, nejasno je da li je legalna pozicija Velike Britanije da "deluje u kolektivnoj samoodbrani regionalnih saveznika koji su tražili podršku".

Prema članu 51, mora postojati zahtev žrtve za intervenciju.

"Ako je britanska baza na Kipru napadnuta, naravno da Velika Britanija može da se brani od takvih napada, pod uslovom da odgovor bude proporcionalan. Argument da Velika Britanija ima pravo da pruži defanzivnu podršku u vezi sa upotrebom sile koja je očigledno nezakonita – kao što je napad na Iran SAD i Izraela – je, na prvi pogled, daleko problematičniji, kao i razlika između defanzivne ili ofanzivne upotrebe sile", rekao je Filipe Sands, profesor prava na Univerzitetu u Londonu.

Nakon što je napadnut, Iran ima pravo da napadne američke i izraelske vojne baze kao odgovor, pa je njegov ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao za NBC da su delovali u samoodbrani.

Međutim, namerni napadi na civilne mete su nezakoniti prema međunarodnom humanitarnom pravu, kao i napadi na zemlje koje nisu strane u sukobu.

(Beta, 03.03.2026)