Đurđevdan i moja Đurđina

Đurđevdan je za mene bio takav dan – mirisan po svežoj travi, jutarnjoj rosi i nekoj tihoj veri da sve može ponovo da počne. Dan kada priroda diše punim plućima, a ljudi, makar na trenutak, poveruju da je svet jednostavniji i lepši nego što inače izgleda. Ali sada, Đurđevdan za mene ima jedno ime. Đurđina. Dok se pletu venci od bilja i dok se u nekim dvorištima još čuju stari običaji,moje misli su uz jedno malo biće koje je moj svet učinilo dubljim i smislenijim.