Gledao sam smrti u oči

Višnje, foto: Diako1971, Wikipedia Kad sam otvorio kapidžik učinilo mi se da višanja više nema, tamnozelena krošnja jedva primetno se njiše, vetrokaz nehajni, priđem bliže, ima višanja, i to višanja koje su na svom vrhuncu, skoro su crne i ima ih mnogo više nego što sam se smeo nadati, nađem pletenu korpicu, vežem je kablom za mikrofon sebi oko vrata, imam merdevine od mislim aluminijuma, lako se nose, ali lako se i ruše, popnem se na najvišu prečagu, osećam kako