Sorento – čednost juga
Dojče vele pre 1 sat
Na glavnom trgu svetac Antonino se moli za spas grada od najezde turista. Maksim Gorki i Tagore igraju šah. Niče pevuši pesmu o purpurnim jedrima, Sofija Loren ga drži pod ruku. Limunovi su veliki kao u snu.
Iz zvučnika dopire italijanska kancona. Ne bilo koja. Pavarotijev glas. Gledam kroz prozor autobusa kako more udara o crne stene duboko pod nama. Pratim prevod na srpskom: Ovde gde more svetluca i vetar jako duva na staroj terasi, iznad Sorentskog zaliva jedan čovek grli devojku, nakon što je plakao. Potom pročisti grlo i ponovo započne pesmu: Mnogo te volim… Ispred očiju nam promiče čudesan zaliv, crne, vulkanske litice i roj kuća zaseo na njih. Ana nam je
