Летњи дневници 01: Без чега не можеш на море

Година је 1999. Сумрак велике државне фирме у којој ради мој тата доноси ми једно од последњих летовања на митском месту мог детињства. Хотел „Инекс Златна обала“ – у мојој дечјој глави симбол луксуза. Док јурим кугле сладоледа у емајлираној посудици на огромној тераси хотела, знам шефа сале, конобара и собарицу по имену. Знају и они нас. Бомбардовање је прошло, стигло је летовање. У тинејџерској глави важно је било да се на море оде, по сваку цену. Или ми је