На данашњи дан 17. август

1552 - У Београду је штампана прва књига ћирилицом, позната као "Београдско четворојевандјеље". Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином 16. века, штампао је Тројан Гундулић, припадник дубровачке колоније у Београду.

1629 - Родјен је Јан Собјески, пољски краљ (1674-96), национални херој који се успешно борио против Шведске, Турске, Татара и Козака. Слављен је као спаситељ Европе, када је 1683. ослободио Беч турске опсаде и тиме спречио продор Турске у средњу Европу.

1743 - Миром у Абоу, којим је Русији припао јужни део Финске, окончан је руско-шведски рат (1741-43).

1753 - Родјен је чешки слависта Јозеф Добровски (Јосеф Добровски), најзначајнија личност чешког народног препорода, аутор граматике чешког језика и "Уџбеника старословенског језика" (1822), прве научне граматике старословенских језика.

1786 - Родјен је амерички национални јунак и политичар Дејви Крокет (Дави Цроцкетт), члан Конгреса САД од 1827. до 1831. и од 1833. до 1835. Погинуо је у марту 1836. бранећи тврдјаву Аламо од Мексиканаца.

1786 - У Потсдаму је умро пруски краљ Фридрих ИИ Велики (Фриедрицх дер Гроссе), који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу. Наследио га је Фридрих Вилхелм ИИ.

1850 - Данска је продала Великој Британији сва утврдјења и власничка права над Златном обалом у Африци.

1879 - Основана је Француска компанија за изградњу Панамског канала на челу са Фердинандом де Лесепсом (Лессепес). Компанија је банкротирала 1889. изазвавши велики политички скандал у Француској, а градњу канала наставиле су САД, након што су 1902. откупиле француску концесију, дотад извршене радове и знатан део опреме за 40 милиона долара и основале Зону Панамског канала (1903).

1878 - Родјен је Исидор Бајић, истакнути композитор и педагог, оснивач једне од најстаријих српских музичких школа са седиштем у Новом Саду, која носи његово име.

1887 - Родјен је Карло И, последњи аустријски цар (1916-18) и угарско-хрватски краљ (1916-19), наследник Франца Јозефа И. Након неуспелих покушаја да у току Првог светског рата склопи сепаратни мир и монархију реформише у федералну државу, био је принудјен да се одрекне престола и емигрира у Швајцарску.

1896 - Џорџ Кармак (Георге Цармацк) открио је злато у притоци реке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовњих "златних грозница".

1908 - Умро је српски писац Радоје Домановић, мајстор политичке сатире, која у његовим најбољим приповеткама ("Страдија", "Водја", "Данга") досеже ниво универзалне критике људске нарави и друштвених институција.

1941 - Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.

1943 - Савезничке снаге успоставиле су, у Другом светском рату, контролу на Сицилији.

1945 - Водја индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио је независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије. Холандија је признала суверенитет Индонезије тек 1949, након четворогодишњег индонежанско-холандског рата.

1960 - Афричка држава Габон стекла је независност од Француске.

1962 - Чувари Берлинског зида ранили су 18-годишњег Петера Фехтера (Петер Фецхтер) када је покушао да побегне преко Берлинског зида и пустили га да умре од губитка крви. Тај случај постао је симбол трагедије до које је довело подизање зида измедју Источне и Западне Немачке, а двојица чувара оптужени су у јулу 1996. за убиство без предумишљаја.

1976 - У земљотресу који је изазвао огромне таласе, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.

1985 - У експлозији аутомобила-бомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повредјено 100 људи.

1987 - Немачки ратни злочинац Рудолф Хес (Хесс), заменик Адолфа Хитлера, извршио је самоубиство у 93. години у берлинском затвору Шпандау, у коме је издржавао казну доживотне робије на коју је осудјен у Нирнбершком процесу 1946.

1988 - Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак (Мохаммед Зиа, Хаq). Са председником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел (Рапхел).

1990 - Након најаве Српског националног већа да ће расписати референдум о аутономији Срба у Хрватској, специјалне снаге хрватске полиције напале су полицијске станице у српским општинама Обровац и Бенковац. Срби су одговорили подизањем барикада на саобраћајницама, чиме је почела побуна Срба у Книнској крајини.

1996 - Са космодрома у Бајконуру у васиону је полетела прва Францускиња, Клаудија Андре Дешај (Цлаудие, Десхаис), која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици "Мир".

1999 - У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измир, 150 километара западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.

2001 - Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донела је одлуку да повуче своје представнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном победом у септембру 2000. срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића.

2004 - Умро је Жерард Сузеј (Герард Соузаи) један од највећих француских баритона.

2005 - Умро је боливијски фотограф Фреди Алборта (Фреди) који је 1967. снимио чувену фотографију убијеног легендарног герилског водје Че Геваре (Цхе Гуевара).

2008 - Амерички пливач Мајкл Фелпс освојио је осму златну медаљу на Олимпијским играма у Пекингу, поставивши тако нови рекорд по броју злата на једним Играма. Дотадашњи рекордер био је пливач Марк Шпиц са седам златних медаља са олимпијаде у Минхену 1972.

2009 - У несрећи у највећој хидроелектрани у Русији, Сајано-Шушенскаја у Хакасији, Сибир, погинуло је 75 радника. Хаварија је утицала на смањену производњу електричне енергије, а ремонт хидроелектране је трајао до новембра 2014 године.

2012 - Чланице руске панк групе "Пуси Рајот" (Пусси Риот), које су у фебруару извеле перформанс у храму Христа спаситеља у Москви "Богородице, прогони Путина", осудјене су на по две године затвора за хулиганство.

2017 - У терористичком нападу комбијем у Барселони погинуло је 12 људи, а 80 повредјено. Одговорност за напад у Шпанији (Каталонији) преузела је Исламска држава.

2019 - Суданске цивилна и војна власт потписале су коначни споразум о подели власти током трогодишњег прелазног периода, након смењивања дугогодишњег председника Омара ал Башира.

2022 - Израел и Турска су обновиле пуне дипломатске односе, прекинуте протеравањем амбасадоре 2018. године након што су израелске снаге убиле 60 Палестинаца током протеста на граници Газе против отварања америчке амбасаде у Јерусалему.

(Бета, 17.08.2026)