Dan bez njega

Ništa šetnja sa lokalnim esenesovcima, pa fabrika u kojoj se na sreću publike ništa ne čuje, pa cenjkanje sa kilometrom asfalta, pa šator sa govorom i pijankom, ždranjem i Bajom (opet se srećom malo čuje), pa na kraju dnevnika još odgovori novinarima – nažalost sve se čuje. Umesto toga, strašna, zevajuća praznina. Dopuna se mogla videti u zalaženju u teme gde diktator mora da uzmakne, od prevrele mržnje, frustracije zbog neznanja i velikog rizika suviše primetne