Љубомир Живков: Како то да смо постали баш оволико неустрашиви ИИ
РТВ 16.01.2016 | РТВ
| Фото: РТВ
ФАРКАЖДИН - Банат је чувао своје становништво од претеривања у јунаштву, од опијености ратном славом, али и од падања ничице пред сваким великаном или табуом. Школа је и у прози и у поезији величала погибију; црква, сирота, деценију и по одвојена од државе, па самим тим и од школске деце, није била у прилици да нас који ћемо се родити 1922 године након Голготе оптерети жртвом Христовом, али се зато учитељи, сходно наставном плану и програму, трудијаху да нас придобију за херојску смрт на
Нисам горео од жеље да ја први у ко зна колико поколења положим свој млади и неопробани живот, преци ми се у два светска рата предали непријатељу, деда по мајци, Милан, звани Бача, предао се као аустроугарски солдат руској браћи, што је још ђене-ђене, док је други мој деда као резервиста краљеве коњице допао немачког лагера, тамо је покушао да подмити стражара и да не чекајући победу савезника утекне из ропства, али га је
