Дефицит у буџету 114,4 милијарди динара

Дефицит буџета Србије на крају 2015. године био је 114,4 милијарди динара, а заједно са расходима из пројектних зајмова 129,8 милијарди динара, објавило је данас Министарство финансија.

У децембру прошле године су остварени приходи у износу од 89,5 милијарди динара, а расходи су износили 165,7 милијарди динара, тако да је дефицит био 76,2 милијарди динара.

Порески приходи у децембру су износили 76,3 милијарди динара, а највећи приход забележен је по основу ПДВ и износи 36,3 милијарди динара.

Наводи се да је приход нешто већи од очекиваног, јер је један део повраћаја по основу ПДВ исплаћен почетком јануара.

Значајан приход забележен је по основу акциза због формирања залиха акцизних производа, што је карактеристично за период пре ступања на снагу нових износа акциза, с обзиром да се у јануару акцизе повећавају у складу са Законом о акцизама. По основу акциза је остварено 26,4 млијарди динара.

Велики износ непореских прихода у децембру делом је остварен захваљујући плаћању заосталих обавеза по основу такси и накнада и износио је 11,9 милијарди динара, док су донације биле 1,4 милијарди динара.

Од 165,7 милијарди динара колики је износ децембарских расхода, 43 милијарде динара је везано за преузимање појединих обавеза у јавни дуг Србије.

По овом основу преузет је дуг предузећа Србијагас према НИС-у од 23,4 милијарди динара, дуг према војним пензионерима у износу 10 милијарди динара и 9,6 милијарди динара дуга за субвенције за пољопривреду.

Обавезе по основу војних пензија су класификоване као социјална заштита, а друге две ставке су приказане као субвенције.

Издаци за плате су повећани због исплате дуговања по основу накнада за превоз запосленима у МУП-у, а већи су и трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (Фонд ПИО, РФЗО, НСЗ и фонд СОВО).

Већи износи новца пребачени су фондовима како би се премостио недостатак средстава услед мањих прихода који је карактеристичан за почетак године и обезбедила редовна исплата њихових принадлежности, што је резултирало суфицитом код фонда ПИО, РФЗО и НСЗ.

На нивоу опште државе забележен је дефицит у износу од 148,6 милијарди динара, односно 3,7 одсто БДП.

Аранжманом са ММФ био је предвидјен дефицит у износу од 232,1 милијарди динара или 5,8 одсто БДП, с тим да је трећом ревизијом аранжмана дефицит снижен на 162,1 милијарди динара, или 4,1 одсто БДП.

Фактори који су допринели значајно мањем дефициту од циљаног су бољи макроекономски оквир, борба против сиве економије и пореске евазије, висока уплата једнократних непореских прихода и нешто слабије извршење расхода.

Посматрано по деловима опште државе, код АП Војводина забележен је дефицит у износу 1,5 милијарди динара, док је на нивоу локалних самоуправа забележен суфицит од 1,9 милијарди динара.

Државна предузећа надлежна за одржавање и изградњу путева, Путеви Србије и Коридори Србије, у највећој мери финансирају се из кредита, те је њихов укупан дефицит на крају године износио 23,5 милијарди динара.

(Бета, 01.02.2016)