Kraj Šengena koštao bi Evropu 110 milijardi evra
Trajni povratak kontrole granica u Evropi mogao bi da košta zemlje šengenske zone oko 110 milijardi evra godišnje u narednih deset godina, procenjuje tink-tenk francuske vlade.
Iako je šengenski sporazum centralni deo evropskih integracija, vlade nekih zemalja EU, pod pritiskom evropskih glasača uznemirenih velikim prilivom migranata iz Afrike i sa Bliskog istoka, već su uvele privremene kontrole na granicama sa susednim članicama Evropske unije.
U izveštaju francuskog Stratežija, instituta direktno povezanog sa kancelarijom premijera, procenjuje se da bi trajno ukidanje prostora u kojem se slobodno putuje koštalo Evropu 0,8 odsto ekonomske proizvodnje tokom deset godina, preneo je danas portal EurActiv.com.
Samo Francuska bi trpela štetu od milijardu do dve milijarde evra na kratak rok i 10 milijardi na rok od deset godina, što odgovara 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), navodi se u studiji.
"Na dugi rok trajno uvodjenje granične kontrole odgovaralo bi tri odsto poreza iz trgovine izmedju zemalja u šengenskoj zoni, što bi za posledicu imalo strukturni pad trgovine od 10 do 20 odsto", istakli su francuski eksperti.
Polovina gubitka poticala bi od smanjenja turističkih poseta, 38 odsto od uticaja kontrola na granicama na prekogranične radnike a 12 odsto od dodatnih troškova prevoza tereta.
Od 26 zemalja šengenske zone, šest je, uključujući Nemačku, uvelo privremene kontrole na granici u uslovima kada stotine hiljada migranata pokušava da stigne do najprosperitetnijih članica EU.
(Beta, 03.02.2016)
