У ЕПС-у и Србијагасу нема суштинских помака
Фискални савет оценио је данас у Београду да се фискална консолидација и реформе у Србији заустављају, а да велика предузећа попут Електропривреде Србије доносе и много нерешених проблема.
Председник Фискалног савета Павле Петровић је на конференцији за новинаре у Београду подсетио да је Влада Србије у 2015. години имала три главна задатка - смањење дефицита, реформу јавних предузећа и&нбсп; завршетак приватизације.
"Од овог плана у 2015. години остварен је половичан напредак, иако је фискални дефицит смањен и више него што је било планирано", рекао је Петровић.
Он је истакао да је дефицит смањен са 6,6 на 3,7 одсто БДП-а, али да консолидација није завршена.
Додао је да дефицит од 3,7 одсто БДП не зауставља раст јавног дуга, као и да план Владе не доноси чврсте и кредибилне мере за његово умањење испод три одсто БДП-а што је неопходно да би се раст јавног дуга зауставио.
Петровић је навео да је у Фискалној стратегији планирано обарање дефицита на 1,8 одсто у 2018. што је, према његовој оцени добар циљ, али постоји опасност да он остане на око 3,5 одсто БДП-а.
Он је истакао и да реформе јавних предузећа у 2015. години једва да су почеле, као и да решавање статуса предузећа у приватизацији не иде по плану.
"Постоји добар план за Железнице, али се јављају проблеми код првих болнијих мера, а у ЕПС-у и Србијагасу нема суштинских помака", наводи Фискални савет.&нбсп;
Највећи проблеми у Електропривреди Србије су огромни трошкови за запослене, односно велики број запослених и високе плате, изјавио је данас председник Фискалног савета Павле Петровић.
"Тај проблем у 2015. години није ни дотакнут. Ове године план је смањивање броја запослених за 1.000, а то је број оних који одлазе у пензију. Па чак и тих 1.000 који треба да оду у пензију се појављу као проблем, јер није потписан колективни уговор", рекао је Петровић на конференцији за новинаре и додао да у ЕПС-у има измедју 5.000 и 10.000 запослених.
Он је истакао да се сада говори и да су главни проблем отпремнине и да радници траже 1.200 евра по години стажа, односно 900 евра.
"Репер за отпремнине у Закону о раду је 100 евра, а за предузећа у реструктурирању је подигнуто на 200 евра по години стажа и то су величине и у осталом делу привреде", истакао је он и додао да то није новац који ЕПС има и да су ће то пасти на терет градјана Србије.
Он је рекао да постоје наговештај и да су плате у ЕПС-у чак и повећане у 2015. години, иако је требало да буду смањене.
"Ако се то стварно десило, ви имате резултат да је са једне стране повећана цена струје, а са друге стране ви дозволите повећање плата. Ако то предузеће послује са губитком, то није зарадјено у ЕПС-у, него ће да се превали на градјане Србије", рекао је он.
(Бета, 02.03.2016)
