U EPS-u i Srbijagasu nema suštinskih pomaka
Fiskalni savet ocenio je danas u Beogradu da se fiskalna konsolidacija i reforme u Srbiji zaustavljaju, a da velika preduzeća poput Elektroprivrede Srbije donose i mnogo nerešenih problema.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je na konferenciji za novinare u Beogradu podsetio da je Vlada Srbije u 2015. godini imala tri glavna zadatka - smanjenje deficita, reformu javnih preduzeća i završetak privatizacije.
"Od ovog plana u 2015. godini ostvaren je polovičan napredak, iako je fiskalni deficit smanjen i više nego što je bilo planirano", rekao je Petrović.
On je istakao da je deficit smanjen sa 6,6 na 3,7 odsto BDP-a, ali da konsolidacija nije završena.
Dodao je da deficit od 3,7 odsto BDP ne zaustavlja rast javnog duga, kao i da plan Vlade ne donosi čvrste i kredibilne mere za njegovo umanjenje ispod tri odsto BDP-a što je neophodno da bi se rast javnog duga zaustavio.
Petrović je naveo da je u Fiskalnoj strategiji planirano obaranje deficita na 1,8 odsto u 2018. što je, prema njegovoj oceni dobar cilj, ali postoji opasnost da on ostane na oko 3,5 odsto BDP-a.
On je istakao i da reforme javnih preduzeća u 2015. godini jedva da su počele, kao i da rešavanje statusa preduzeća u privatizaciji ne ide po planu.
"Postoji dobar plan za Železnice, ali se javljaju problemi kod prvih bolnijih mera, a u EPS-u i Srbijagasu nema suštinskih pomaka", navodi Fiskalni savet.
Najveći problemi u Elektroprivredi Srbije su ogromni troškovi za zaposlene, odnosno veliki broj zaposlenih i visoke plate, izjavio je danas predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
"Taj problem u 2015. godini nije ni dotaknut. Ove godine plan je smanjivanje broja zaposlenih za 1.000, a to je broj onih koji odlaze u penziju. Pa čak i tih 1.000 koji treba da odu u penziju se pojavlju kao problem, jer nije potpisan kolektivni ugovor", rekao je Petrović na konferenciji za novinare i dodao da u EPS-u ima izmedju 5.000 i 10.000 zaposlenih.
On je istakao da se sada govori i da su glavni problem otpremnine i da radnici traže 1.200 evra po godini staža, odnosno 900 evra.
"Reper za otpremnine u Zakonu o radu je 100 evra, a za preduzeća u restrukturiranju je podignuto na 200 evra po godini staža i to su veličine i u ostalom delu privrede", istakao je on i dodao da to nije novac koji EPS ima i da su će to pasti na teret gradjana Srbije.
On je rekao da postoje nagoveštaj i da su plate u EPS-u čak i povećane u 2015. godini, iako je trebalo da budu smanjene.
"Ako se to stvarno desilo, vi imate rezultat da je sa jedne strane povećana cena struje, a sa druge strane vi dozvolite povećanje plata. Ako to preduzeće posluje sa gubitkom, to nije zaradjeno u EPS-u, nego će da se prevali na gradjane Srbije", rekao je on.
(Beta, 03.02.2016)
