Ne, ljudi nisu oduvek vodili ratove
Nedeljnik 15.04.2016 | Piše Marilen Patu-Matis*, LMD
Teze o urođenoj ili kontekstualno uslovljenoj nasilnosti ljudske vrste obeležavaju značajan deo naučnih rasprava tokom protekla dva veka. Novije perspektive ukazuju na zamršen međusobni odnos genetskog nasleđa, geografskih uslova i naših modernističkih projekcija u stvaranju imaginarijuma o predistorijskom periodu
Oko pitanja ljudskog nasilja suprotstavljaju se dve radikalno suprotne koncepcije. Engleski filozof sedamnaestog veka, Tomas Hobs, smatrao je da je "rat svih protiv sviju" postojao oduvek (Levijatan, 1651). Žan Žak Ruso, s druge strane, tvrdio je da divljim čovekom nisu gospodarili agresivni impulsi nego ga je u "najstrašnije stanje rata" nateralo "društvo u nastajanju" (Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima, 1755). Slika
