"Komšija samo da prođe": Muharem Bazdulj za "Blic" o izborima
Blic 19.04.2016 | Muharem Bazdulj
Kad sam kao gimnazijalac počeo izlaziti u kafane, imao sam sreće da je u mojoj omiljenoj za šankom radio jedan moj komšija. U tim tinejdžerskim godinama kad ti se čini da je blesavo da stojiš sam za šankom misleći još blesavije da cela kafana zuri u tebe, zgodno je da možeš opušteno ćaskati sa konobarom. Već negde od petnaestog decembra svake godine, moj komšo Goran je počinjao sa svojim redovnim prednovogodišnjim refrenom: „Joj, komšija, samo da prođe“.
Mislio je, naravno, na novogodišnju žurku, na diktaturu lažne veselosti, na gomilu pijanih, znojnih gostiju koji će da se smeše i cmaču, a on im nikad neće biti dovoljno brz i dovoljno okretan. Mislio je na taj besmisleni ritual kojim se ne menja ništa i čija će jedina posledica biti tragovi povraćanja u toaletu, razbijeno staklo po stolovima i po podu, te gomila neopranih sudova. I, naravno, nekoliko desetina teških, preteških
