Sahrana kneza Aleksandra i priča o crvenoj aždaji
Nedeljnik 20.05.2016 | Priredila Zorica Marković
Knjeginja Jelisaveta je tog marta 1941. čula viku, gledala ljude koji su trčali kroz hodnik, plakali. Brat, koji je danas sahranjen na Oplencu, uzeo je u krilo čitao joj bajku o crvenoj aždaji. Više od pola veka kasnije, u prvom dolasku u zemlju, otišla je u u Crkvu Svetih Apostola Petra i Pavla. "Otišla sam direktno ispred te prelepe ikone na kojoj Sveti Đorđe ubija aždahu... Bila je crvena, baš kao ona o kojoj mi je 27. marta čitao brat", prisećala se. Da li je aždaha pobeđena?
"Sećam se samo odlaska. Sve je bilo tako dramatično. Taj zvuk. Znam taj zvuk zauvek. Te ljude koji trče levo-desno. Moj brat koji mi čita priču o crvenoj aždaji kako se ne bih plašila", prisetila se svojevremeno knjeginja Jelisaveta Karađorđević poslednjih trenutaka provedenih u Beogradu, neposredno pre nego što će sa ocem knezom Pavlom, pod pritiskom pučista, napustiti zemlju u koju će se vratiti tek pola veka kasnije. Njen brat Aleksandar
