Yersinia pestis: Evolucija „crne smrti”
RTS 05.06.2016
Nijedna zarazna bolest nije ostavila tako dubok trag u svetskoj kulturi kao kuga. Kada pomislimo na ovu bolest, koja je tako prirodno ponela epitet „crne smrti”, naviru nam bezbrojne asocijacije na drevna ili skorašnja dela – „Trijumf smrti” Pitera Brojgela Starijeg, „Sedmi pečat” Ingmara Bergmana, „Kasandrin most” Džordža Kosmatosa.
Gotovo je nemoguće i zamisliti kako bi istorija sveta izgledala da kuge nije bilo u obliku u kom je poznajemo. Pa ipak, skorašnja molekularno-genetička istraživanja koja su duboko analizirala naslednu osnovu izazivača kuge, bakterije Yersinia pestis (nazvane u čast bliskog saradnika Luja Pastera, Aleksandra Jersena), ukazuju da su se između nas i te nezamislive „alternativne istorije" bez kuge isprečile malobrojne genske mutacije ‒ možda ne više
