Pregovori o članstvu u EU - igra mačke i miša
U organizaciji Centra za evropske politike CEP iz Beograda i Evropskog centra za javnu politiku iz Brisela danas je u Beogradu održana panel diskusija pod nazivom Uloga država članica u procesu pregovora o članstvu: Igra mačke i miša.
"Države članice su izvukle dosta pouka iz prethodnih ciklusa pridruživanja i shvatile da zemlje jugoistočne Evrope i Balkana umeju dobro da simuliraju reforme i proizvode propise bez primene i zato sada imamo pooštravanje kriterijuma i veću kontrolu samog procesa implementacije od strane država članica", rekao je Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike i član Užeg pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU.
Šefica Pregovaračkog tima Tanja Miščević je istakla da je proces pregovora odlična prilika nekim državama članicama da izraze neki od svojih posebnih nacionalnih zahteva, ali i da je jedini način na koji treba rešavati blateralne izazove – bilateralno. Ona je takođe kazala da je Srbija na početku procesa pripremila pregled pitanja koja se mogu pojaviti u svakoj fazi pregovora, ali da je nemoguće predvideti kada će problemi eskalirati.
"Bilateralni način za rešavanje otvorenih pitanja je najbolji iz više razloga, a glavni je da se ne bi opterećivao proces pregovora i stvarala zla krv između budućih država članica", naglasila je Miščević.
Profesor i bivši savetnik predsednika Hrvatske Dejan Jović je ukazao na sličnosti između hrvatskog procesa pristupanja sa situacijom u Srbiji, naglasivši da je i Hrvatska nailazila na blokade zemalja članica, najviše Slovenije, ali i Holandije i Velike Britanije. "Ono što je bitno je da proces pregovora rezultira povećanjem broja prijatelja i smanjenjem broja neprijatelja," rekao je Jović i podsetio da svaka zemlja može da blokira bilo koju drugu. Grčka i dan danas ima otvorena pitanja sa Makedonijom, 60-ih godina Francuska je uporno blokirala Velliku Britaniju, Austrija i Italija su takođe imale niz pitanja kada je Austrija 1995.ulazila u EU.
Jović je još rekao da zemlje članice imaju osećaj da o bitnim pitanjima više ne odlučuju samostalno i zbog toga u procesu prijema novih članica insistiraju na nekim pitanjima koja su za njih od nacionalnog značaja. "Sadašnja promena hrvatskog stava jednim delom uslovljena je time što je hrvatska vlada relativno slaba a ugled zemlje zbog porasta nacionalizma i s tim povezanih percepcija oslabio hrvatsku poziciju, ali to nije sve. Glavni razlog je što je 27 drugih članica bilo zainteresovano da se nastavi proces proširenja. Veliko pitanje je da li je će tih 27 drugih članica ostati zainteresovane i to u velikoj meri zavisi od srpske pozicije," objašnjava Jović.
Nebojša Lazarević je rekao da Srbija tokom procesa pregovora treba da se što više obraća javnom mnjenju u zemljama članicama, a ne samo vladama, kako bi ojačala podršku za prijem Srbije, naročito nakon završetka pregovora i mogućeg izjašnjavanja građana nekih država EU na referendumu. Uloga srpske diplomatije i pregovaračkog tima je ključna u dosezanju podrške evropskih institucija, ali i vlada i građana u zemljama članicama. Ovde je i uloga civilnog društva takođe značajna, jer one mogu imati ulogu "advokata" pred državama članicama.
Iako je zasada proces odblokiran i Srbija otvara pregovore o poglavlju 23 u junu, kako je i bilo planirano, Dejan Jović smatra da će bez obzira na "dobre vesti iz Zagreba i uklanjanje blokade, svakako slediti niz sličnih procesa, možda ne samo od Hrvatske, već i od drugih zemalja, jer će proces služiti rešavanju nekih drugih bilateralnih sporova." On smatra da će Kosovo biti najveći problem u pristupanju Srbije Evropskoj uniji, mnogo veći nego Hrvatska i da se na vreme mora naći strategija za rešavanje ovog problema. "Ako ne postoji dobra volja ne može se ukloniti problem zato je vrlo važno razvijati politiku jer se tako rešavaju problemi a ne dovodi do njihove eskalacije", zaključuje Jović.
Događaju su prisustvovali brojni predstavnici vlade, nevladinog sektora, međunarodnih organizacija, ambasada zemalja članica Evropske unije i medija.
Za više informacija o Centru za evropske politike posetite http://www.europeanpolicy.org/
Pažnja: Ovaj tekst nije proizvod Agencije Beta i ona ne odgovara za navode u njemu.
(Kraj OMS poruke)
(Beta, 06.06.2016)
