Vanevropske kulture, kolektivno nesvesno i avangarda
RTS 13.06.2016
Jungove reči pomeraju umetnost u područje misticizma: „Umetnost je umetniku urođena kao nagon koji grabi ljudsko biće”. Arhaična nasleđa, kako je rekao Frojd, umetnikovu svest uznemiravaju mučnim sećanjima na prošla iskustva rase. To su prapočetne slike inicirane iz najdubljih slojeva nesvestnog. Erih Nojman ističe da su svet primitivnih, praistorija i istorija čovečanstva dali čoveku sadašnjice nov položaj u svetu i kosmosu.
Ova i slična razmišljanja pokrenula su čitav niz umetničkih avangardnih pokreta krajem 19. i početkom 20. veka. Javili su se gotovo istovremeno i spontano na raznim stranama Evrope; glavni umetnički centri bili su Pariz, Minhen, Berlin i Moskva.Težnja za slobodom usmerena je protiv vladajuće estetike ukorenjenih ukusa, tradicije i navika. Na kulturnoj, naučnoj, društvenoj i istorijskoj pozornici to je vreme raznih previranja. Uz industrijsku i
