До краја марта 2017. нова систематизација у ЕПС
До краја марта 2017. биће урађена нова систематизација у Електропривреди Србије (ЕПС) када ће се тачно знати где су вишкови, изјавио је данас министар рударства и енергетике Александар Антић.
Он је рекао новинарима после скупа "Угаљ - оспоравани енергенти" да до тада неће бити проглашавања "било каквих технолошких вишкова у ЕПС већ ће запослени моћи добровољно да оду".
"До краја марта 2017. имаћемо уређену нову системизацију и мапираћемо делове ЕПС у којима имамо вишкове као и делове где имамо мањкове. Док не направимо такву комплетну слику која није само прича нећемо имати прогласавање технолочких вишкова", казао је Антић.
Он је нагласио да су јутрос завршени преговори са Светском банком око плана оптимизације ЕПС-а и да га је Надзорни одбор тог јавног предузећа већ данас и усвојио.
"То је је значајан корак у реструктуирању ЕПС и показује да смо поново ухватили корак са свим мерама које Међународни монетарни фонд очекује од нас", рекао је Антић.
Према његовим рећима, важна је финансијска консолидација ЕПС-а која ће бити споведена смањењем техничких губитака, повећањем наплате, ефикаснијом унутрашњом организацијом компаније.
Он је додао да ту спадају и сагледавање оптималног броја запослених и економска оправданости рада свих термоенергетских капацитета у ЕПС-у.
Антић је на скупу изјавио и да је угаљ основни енергент који обезбеђује средњорочну енергетску стабилност Србије, прецизирајући да 70 одсто произведене електричне енергије Србија добија из угља.
Он је казао да угаљ чини 99 одсто укупних енергетских резерви Србије.
"Угаљ је наша реалност, али надам се да није и наша будућност. Приоритет ове и свих будућих влада биће обновљиви извори енергије и да се смањи утицај угља на нашу енергетску стабилност", казао је Антић.
Према његовим речима, приоритети Србије у будућнисти треба да буде и увођење директива о коришћењу угља које се примењују у Европи, у циљу ефикасније коришћења тог енергента, али и енергетска ефикасност, јер ту Србија има велики потенцијал.
Антић је нагласио да је Србија тренутно међу земљама које неефикасно троше енергију и ту би према његовим оценама могло да се уштеди и девет одсто, односно да се укупна потрошња енергије за толико смањи, што је и обавеза Србије према Енергетској европској заједници.
Он је додао и да је циљ Србије да до 2020. достигне потрошњу енергије из обновљивих извора од 27 одсто, нагласивши да је оптимиста и да очекује да ће тај циљ бити постигнут.
Према речима Антића, ипак Србија из обновљивих извора не би могла да покрије своје потребе за енергијом, јер како је прецизирао, потенцијали те енергије су 5,66 милиона тона еквивалента нафте, а троши се око 10 милиона тона еквивалента нафте.
"Највећи простор нам ипак остаје у уштедама и енергетској ефикасности, па зато ускоро очекујем доношење закона о рационалном коришћењу енергије", навео је Антић.
Он је казао и да је Србија већ имплементирала Директиву о великим ложиштима, а убрзо ће и Директиву о индустријским емисијама, као и да је у заштиту животне средине за три године уложено 200 милиона евра, а очекује се да у наредним годинама буде уложено од 700 до 900 милиона евра.
На данашњем скупу је речено и да се питање глобалног загревања претворило у "велики бизнис" и да је то један од разлога што се оспоравају конвенционални извори енергије, међу којима највише угаљ.
На скупу је истакнуто и да велике и јаке земље мењају свој однос према обновљивим изворима енергије и да последњих година драстилчно падају инвестиције у ту област, јер се нису показале као ефикасне.
(Бета, 05.08.2016)
