Sve veći rashodi na centralnom nivou vlasti
Prihodi lokalnih samouprava u Srbiji i Vojvodini beleže značajan pad poslednjih godina, i znatno su niži od lokalnih prihoda u 28 država Evropske unije, rekao je danas Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
"Prema Biltenu javnih finansija Ministarstva finansija godišnji konsolidovani javni prihodi na lokalnom nivou u Srbiji su 2012. godine bili 17,7 odsto, dok je prosek za 2015. iznosio 11,68 odsto ukupnih budžetskih prohoda", rekao je Dašić agenciji Beta.
Za razliku od Srbije, dodao je Dašić, evropske države teže fiskalnoj decentralizaciji koja po definiciji doprinosi jačanju autonomije lokalnog nivoa vlasti i uloge građana u obavljanju javnih poslova.
"U 28 država Evropske unije lokalnom nivou vlasti je tokom prošle godine u proseku pripala bezmalo jedna trećina ukupnih budžetskih prihoda", naglasio je Dašić.
On je istakao da Finska, Danska i Švedska, koje spadaju u države sa najvišim životnim standardom, za lokalni nivo opredeljuju skoro polovinu ukupnih javnih sredstava.
"U prvih deset zemalja koje za potrebe "lokala" izdvajaju više od 30 odsto ukupnih budžetskih prihoda u državi nalaze se i Poljska, Nemačka, Francuska, Holandija, Italija i Letonija i Hrvatska", rekao je Dašić.
Prema Dašićevim rečima, Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi ratifikovanom 2007. godine, Srbija se obavezala da primeni pravila koja garantuju "političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost lokalnih vlasti".
"Budžetski prihodi gradova i opština u Srbiji će, međutim, od 1. januara 2017. godine biti još niži, jer će izmenom zakona umesto dosadašnjih 80 odsto prihoda od poreza na zarade dobijati 66, odnosno 74 odsto ili 77 odsto, u zavisnosti da li je reč o Beogradu, opštinama ili gradovima", izjavio je Dašić.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije, kao predlagač izmenama zakona o finansiranju lokalne samouprave, ovakvo prebacivanje poreskih prihoda u republičku kasu obrazlaže time da je zbog dosadašnje "darežljivosti prema lokalnom nivou" rastao godišnji fiskalni deficit.
"Postavlja se pitanje kako je moguće da su "rasipnici na lokalu" dobili šest odsto manje nego 2012. godine, a da je u isto vreme, godišnji fiskalni deficit imao konstantni rast. To nije logično", dodao je Dašić.
On je istakao da bi razlog za fiskalni deficit trebalo potražiti u sve većim rashodima na centralnom nivou ili u podatku da je dug samo jednog javnog preduzeća – EPS-a, od 2012. do danas porastao sa 600 miliona evra na skoro 1,2 milijarde.
"Samo taj iznos povećanja duga EPS-a premašuje godišnji nivo ukupnih konsolidovanih javnih prihoda na lokalnom nivou", podvukao je Dašić.
Istraživanje koje je sprovela Nacionalna koalicija za decentralizaciju zasnovano je na podacima Ministarstva finansija Srbije i statističke službe Evropske unije Eurostat.
(Beta, 23.09.2016)
