Nauka u zabludi: možda grešim kada kažem da sam u pravu
RTS 16.10.2016
Zablude su svuda oko nas i ponekad je veoma teško da razgraničimo šta je istina a šta obmana. Koliko god neke činjenice bile neverovatne ako su naučno dokazane moraju da se prihvatite, isto tako i čista logika i iskustvo mogu da nas dovedu na pogrešan trag. Najteže je razgraničiti mistifikaciju i pseudonauku od utvrđenih činjenica a još zanimljivije je kada saznate koliko je priznatih i velikih naučnika i genijalaca bilo u zabludi. Evo nekoliko interesantnih primera:
Flogistron Johan Joakim Beher alhemičar, davne 1669. godine, tvrdio je da vatru izaziva element koji je on nazvao flogiston. Smatrao je da je sve što je zapaljivo sadrži ovu tvar i da je jedina mogućnost gašenja te vatre bila pustiti je da izgori do pepela. Njegova teorija je bila aktuelna gotovo jedan vek, sve dok Džozef Pristli nije otkrio kiseonik, te su mnoge stvari o sagorevanju postale jasnije. Teorija zračenja Ma koliko vam zvučalo
