Begbede i Selindžer: Recenzija nove knjige francuskog hit pisca
Blic 29.10.2016 | Vladimir D. Janković
Tresla se gora, rodio se miš - pomisliće čitalac knjige „Una i Selindžer“, i to ne jednom, nego bar tri-četiri puta kako zamiče u dubinu ovog dela koje nije ni publicističko ni čisto književno, ni biografsko ni istoriografsko, ni istraživačko ni od puke imaginacije satkano. Ali onda će doći to begbedeovsko polufinale i finale i... Nema smisla da otkrivamo šta „i“, jer ne bi bilo fer da čitaocima kvarimo istinski užitak.
Begbede ostaje dosledan onom starom sebi: i dalje ne piše o stvarnom životu i stvarnim ličnostima, i dalje ga ne zanimaju realnost i sve njene ofucane i zamorne emanacije, već se – manirom prekaljenog snoba, ali i novinara-kolumniste zaduženog za francuski i ini džet set – gađa i zatrpava zvučnim imenima, sve samim veličinama koje bi njegovo štivo trebalo, valjda, da učine atraktivnim i primamljivim za šire čitalačke mase. On će, međutim, opet
