Ljubomir Živkov: Kratka istorija šaptaštva
RTV 06.11.2016 | RTV | Foto: RTV
FARKAŽDIN - Ko bi prolazeći kroz Farkaždin, ili posmatrajući ga iz aviona poljoprivredne avijacije, pomislio da je pre više od sedamdeset godina ta naseobina imala kabinu za suflera u Domu kulture! Znači, pored silnih trapova u avlijama, gde je držan krompir, pored svih baza u kojima su se krili partizani, pored privremenih jama za gašenje kreča, postojalo je tajno udubljenje u samoj pozornici, gde je boravio šaptač: mogao je odozdo da vidi i čuje dokle su glumci dogurali i kako im ide. Kao i u svetskoj
Da nisam ja, nakon ovolikog izbivanja iz sale Doma kulture, taj prostor za suflera premestio u Farkaždin, a sa neke od bina na kojima sam svirao?! Pozorište smo zacelo imali, i suflera, mog babu, pa čika Veljka Đirskog, čija dikcija nije bila blistava, ali su baš zato glumci morali da se oslanjaju više na vlastito pamćenje nego na šaptača. Glumačke zvezde bili su Zoran i Stojan, Nikodinovi, blizanci; Zoran će se odseliti u Zrenjanin, ali
