Kako su dokumentarci zavladali filmskom industrijom
Nedeljnik 14.11.2016 | Priredila: Margita MIlovanović
Nik Kejv pred kamere je pozvan čak dva puta, za snimanje dva intimna portreta ove rok zvezde - genijalni "20 000 Days On Earth" i novi "One More Time With Feeling"; Met Vajtkros kroz dokumentarni film "Supersonic" ujedinio je braću Galager i Oejzis još jedanput, barem duhovno, ako ne fizički; "Amy" je fascinantno remek-delo o svemu što Ejmi Vajnhaus nije stigla da kaže za prekratkih 27 godina, a nakon Bouvijeve smrti, gledaćemo još jedan dokumentarac o njemu
Otkad je filma, malo je bilo onih dovoljno drskih da svoju fabulu zasnuju na istinitim događajima. Ipak, krajem prošlog veka, dokumentarna forma infliltrirala se u filmsku industriju i, iako na samom dnu kulturne hijerarhije i percipirana kao manje vredna od igranih formi, polako je sebi utabala put do bioskopskih platna i televizije. U poslednjoj deceniji, situacija se okrenula naopako, te je nekolicina faktora odigrala važnu ulogu smeštanja
