Najvažniji događaji u Srbiji u 2016. godini (VIDEO)
Donosimo listu od deset najvažnijih događaja u Srbiji u 2016. godini, po izboru Novinske agencije Beta.
1. TREĆI PARLAMENTARNI IZBORI ZA ČETIRI GODINE - U Srbiji su 24. aprila održani vanredni parlamentarni izbori, izbori za Skupštinu Vojvodine i lokalni izbori. U Skupštinu Srbije ušlo je 12 izbornih lista. Najviše glasova osvojila je lista "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje". Koaliciji oko Srpske napredne stranke (SNS) pripalo je 131 poslaničko mesto, od kojih 98 SNS-u, što je za 27 poslanika manje u odnosu na broj mandata osvojenih na izborima dve godine ranije. Vlada na čelu sa liderom naprednjaka Aleksandrom Vučićem izabrana je 11. avgusta, a vladajuću većinu, pored SNS, čine i Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbije koje su osvojile 29 poslaničkih mandata i Savez vojvođanskih Mađara sa četiri mandata. U parlament je ponovo ušla Srpska radikalna stranka predvođena Vojislavom Šešeljem osvojivši 22 mandata. U Skupštinu su prvi put ušli pokret Dosta je bilo (DJB), koji predvodi Saša Radulović, bivši ministar u Vladi Aleksandra Vučića i desničarski Srpski pokret Dveri koji je na izbore izašao u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije (DSS). DJB je osvojio 16 mandata, a koalicija DSS-Dveri 13. U parlament je prvi put ušao i predsednik Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka Muamer Zukorlić koji je funkciju muftije sandžačkog stavio u status mirovanja zbog učešća na izborima. Njegova stranka osvojila je dva mandata. Poziciju u parlamentu oslabila je Demokratska stranka koja ima 16 poslanika. U parlament su u okviru koalicije ušle i Samostalna demokratska stranka Borisa Tadića i Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića i Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka sa 13 mandata. SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina osvojila je dva mandata, a Partija za demokratsko delovanje i Zelena stranka po jedan mandat.
2. SAVAMALA - U izbornoj noći, između 24. i 25. aprila, srušeno je više objekata u beogradskom naselju Savamala, nakon čega su počeli građanski protesti. Grupa ljudi sa fantomkama na glavama i bagerima je porušila objekte u Hercegovačkoj ulici u Beogradu. Građani su pozivali policiju i prijavljivali da ih nepoznate osobe maltretiraju i da im oduzimaju mobilne telefone, ali policija nije reagovala ni na jedan poziv. Kako se vidi iz izveštaja zaštitnika građana o radu policije, te noći policiji je "iz vrha" naređeno da ne reaguje. Premijer Srbije Aleksandar Vučić je oko mesec dana posle incidenta kao krivce označio "vrh gradske vlasti", ali je sve vreme insistirao na tome da su porušeni objekti bili nelegalni. Više desetina hiljada građana je na protestima, koji su se periodično održavali u organizaciji Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd", tražili razrešenje ljudi u vrhu policije, ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i vrh gradske vlasti u Beogradu. Porušeni objekti nalaze se na parceli na kojoj je planirano da bude izgrađen "Beograd na vodi". U tužilaštvu još traje predistražni postupak i za slučaj niko nije krivično, ali ni politički odgovarao.
3. OTVORENA ČETIRI PREGOVARAČKA POGLAVLJA - Srbija je u 2016. otvorila četiri poglavlja u pregovorima sa EU. Ključna su poglavlja 23 - Pravosuđe i osnovna prava i 24 od čega ključna poglavlja 23 - Pravosuđe i osnovna prava i 24 - pravda, sloboda i bezbednost (otvorena 18. jula). Poglavlja 5 - Javne nabavke i 25 nauka i istraživanje (koje je odmah i zatvoreno) otvorena su 13. decembra. Otvaranje poglavlja obeležili su sporovi sa Hrvatskom. Zagreb je u junu blokirao otvaranje poglavlja 23 i 24, tražeći izmenu srpskog zakona o regionalnoj nadležnosti srpskog suda za ratne zločine, pa su poglavlja otvorena mesec dana kasnije nakon manjih izmena pregovaračke pozicije EU. Hrvatska je 13. decembra blokirala otvaranje poglavlja 26 - Obrazovanje i kultura. Po navodima iz pregovaračkog tima Srbije, ovu blokadu Hrvatska nije zvanično obrazložila, dok su mediji prenosili da se zahtevi hrvatske odnose na udžbenike za hrvatsku nacionalnu manjinu. Hrvatska je ukinula blokadu 10 dana kasnije, odnosno 23. decembara, istog dana kada su u Beogradu ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, direktor Zavoda za udžbenike Dragoljubom Kojičić i predstavnik hrvatske nacionalne manjine potpisali aneks Memoranduma za pripremu i štampu nedostajućih udžbenika za školsku 2017/18. godinu. Pregovori Srbije i EU otvoreni su u januaru 2014, a do sada je otvoreno ukupno šest poglavlja.
4. PREGOVORI BEOGRADA I PRIŠTINE - Međunarodna telekomunikaciona unija dodelila je 15. decembra trocifreni pozivni broj +383 Kosovu, dok je srpskoj kompaniji MTS d.o.o dodeljena privremena dozvola za mobilnu telefoniju. Kosovo je pozivni broj dobilo u skladu sa dogovorom Beograda i Prištine o telekomunikacijama. Kosovska strana o broju govori kao o međunarodnom pozivnom broju, dok Srbija insistira da je to pozivni broj za teritorijalnu celinu i da imovina "Telekoma" na Kosovu ostaje u vlasništvu Srbije. Delegacije Beograda i Prištine dogovorile su da sporazum o pravosuđu počne da se primenjuje od 10. januara. Srpske sudije i tužioci treba da budu integrisane u kosovski sistem, što znači da će raskinuti ugovore sa Srbijom i da će ona prestati da ih finansira. Pored toga, biće uspostavljen jedan Osnovni sud i jedno Osnovno tužilaštvo u regionu Mitrovice, koji obuhvata sedam opština.
5. VOJNI SINDIKAT - Krajem novembra, prvi put u istoriji oružanih snaga, Vojni sindikat Srbije (VSS) održao je protest u Beogradu na kojem je izrazio nezadovoljstvo finansijskim i socijalnim položajem pripadnika vojske i upozorio da je zbog "neodgovornog ponašanja Ministarstva odbrane i Generalštaba" od početka 2016. iz VS otišlo oko 1.000 ljudi, što može ugroziti borbenu gotovost i operativnu sposobnost vojske. Sindikalci su naveli da se u vojsci mnogo novca troši nepotrebno i nenamenski dok profesionalni vojnici primaju platu znatno manju od proseka, iako obavljaju teške poslove i nedeljama dežuraju u Kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu. Podršku VSS pružio je i Policijski sindikat Srbije, a ti sindikati su zajedno održali još dva protesta. Vlast je odbacila njihove tvrdnje i navela da će vojska i policija od Nove godine dobiti povećanje plata od pet odsto. Premijer Aleksandar Vučić je vojne i policijske sindikalce optužio da "štrajkuju protiv svoje zemlje", dok su mediji bliski vladi ocenili da protest nije motivisan socijalnim nego političkim motivima.
6. NABAVKA NAORUŽANJA IZ RUSIJE - Krajem decembra ruska i srpska vlada dogovorile su donaciju lovačkih aviona i određene količine oklopne tehnike za potrebe Vojske Srbije, što je prva veća nabavka naoružanja za potrebe oružanih snaga u protekle tri decenije. Prema objavljenim podacima, Srbija će od Rusije dobiti šest lovačkih aviona MiG-29 i po trideset tenkova T-72 i izviđačkih oklopnih vozila BRDM-2. Sva sredstva su polovna, već se koriste u VS a, prema najavama zvaničnika, predstavljaju donaciju, odnosno Srbija za njih ništa neće platiti. Srbija je, međutim, najavila da će avioni biti remontovani i modifikovani u savremeniju verziju, što bi u narednih nekoliko godina moglo da košta između 180 i 230 miliona dolara. Stručna javnost ocenila je da je nabavka aviona dobra vest za lovačku avijaciju Srbije ali da je ostalo nejasno zbog čega su tenkovi i oklopna vozila deo tog paketa, s obzirom da VS ima u svom naoružanju ali i u rezervi modernija oruđa u sasvim zadovoljavajućem broju.
7. KAMPANJA PRE IZBORA - Predsednički izbori koji treba da budu održani na proleće sledeće godine, postali su glavna politička tema u Srbiji u drugoj polovini 2016, a pred kraj godine počele su i intenzivne spekulacije o mogućem raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Kao mogući predsednički kandidat vladajućeg bloka najčešće se pominje aktuelni predsednik Tomislav Nikolić, a spekuliše se i o mogućnosti da kandidaturu istakne premijer Aleksandar Vučić. Deo medija, potpomognut funkcionerima vladajućeg bloka, vodi intenzivnu kampanju protiv ombudsmana Saše Jankovća i bivšeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, koji su pomenuti kao mogući zajednički kandidati opozicije. Jeremić je rekao da razmatra mogućnost da se kandiduje. Pred sam kraj godine kandidaturu je najavio i Janković, ali je naglasio da će do raspisivanja izbora ostati na mestu ombudsmana.
8. ORUŽJE U JAJINCIMA - U blizini porodične kuće premijera Aleksandra Vučića u Jajincima, 29. oktobra pronađen je sanduk sa naoružanjem, a istraga o tom slučaju još traje. Oružje je pronađeno u šumi blizu kuće čiji je vlasnik Vučićev otac, a u koju, kako je rečeno, premijer često dolazi. Među pronađenim oružjem bio je i raketni bacač "zolja", četiri ručne bombe i puška "kalašnjikov". Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića "zolja" potiče sa hrvatskog ratišta, a dve bombe sa ratišta u Bosni i Hercegovini. Neposredno nakon što je oružje pronađeno premijer je izjavio da "prepoznaje rukopis ’zolja’ i da je toga bilo u sličnim organizacijama", ali da nema dokaza da je reč o atentatu na njega i da je moguće i da je oružje "slučajno ostavljeno". Ministar unutrašnjih poslova nedavno je rekao da policija danonoćno radi na tom slučaju, ali da ne može da govori o saznanjima istrage kako oni koji su u tome učestvovali ne bi bili upozoreni.
9. PRESUDA U PROCESU MIŠKOVIĆU - Specijalni sud u Beogradu osudio je u junu vlasnika "Delta holdinga" Miroslava Miškovića na pet godina zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara za pomaganje u utaji poreza sinu Marku Miškoviću. Prvostepenom odlukom sudsko veće oslobodilo je Miškovića optužbi za finansijske malverzacije u putarskim preduzećima. Mišković je proveo osam meseci u pritvoru iz koga je pušten da se brani sa slobode uz jemstvo od 12 miliona evra. Mišković je uhapšen 2012. godine, a suđenje je počelo 2013. godine, da bi zbog promene predsednika sudijskog veća bilo vraćeno na početak 2015. godine. Suđenje Miškoviću u medijima je često označavano kao "suđenje veka". Njegov sin Marko osuđen je na tri i po godine zatvora i osam miliona dinara za utaju poreza.
10. PEDESET GODINA BITEF-a - Pozorišni festival Bitef ove godine održan je 50. put i trajao je od 26. septembra do. 2 oktobra. Pod sloganom "Na leđima mahnitog bika" beogradska publika imala je priliku da vidi 12 predstava iz svih delova sveta. Rediteljka Anja Suša, koja je bila selektor Bitefa 10 godina, saopštila je da tu funkciju više neće obavljati. Protekla godina biće upamćena i po smrti poznatih filmskih i pozorišnih glumaca u Srbiji - Dragan Nikolić umro je 11. marta u 73. godini, Marinko Madžgaj 26. marta u 37. godini, Velimir Bata Živojinović 22. maja u 82. godini, a Milorad Mandić Manda 16. juna u 56. godini, nakon što mu je iznenada pozlilo za vreme izvođenja predstave.
(Beta, 26.12.2016)
