Чаробњак из Броза
Н1 Инфо 11.01.2017 | Борис Дежуловић
Прије четрдесетак година, кад смо ми имали четрнаест, предсједник државе је била озбиљна ствар: три дана се Бијела кућа уређивала и усисавала, прала су се стакла и косио травњак, а Мистер Пресидент пред огледалом у купатилу сатима је вјежбао поздравни говор, учећи на оном квргавом еуропском језику рећи „добродошли“.
- Тито? – збунио би се мало Велимир Бујанец. - Не, не. Тото. Мали, мали, оволицки бијели псић – показала би рукама предсједница Колинда Грабар-Китаровић. – Тото је, кажем, махао оним својим малим репићем, и таман кад сам га повукла за репић, хууушшш!, дигао се страшни вјетар… - Чекајте, повукли сте…? - Да, Тота. А у том тренутку запухао оркански торнадо и дигао цијеле Предсједничке дворе у зрак, овако, фијууу!, и однио их далеко, далеко, нисам
