Gorčin Stojanović: Dnevnik upravnika pozorišta
Blic 04.02.2017 | Gorčin Stojanović
U naslovu ovog teksta stoji, zapravo, naslov dvotomne knjige sećanja pokojnog Milana Đokovića, pisca, dramaturga, upravnika Narodnog pozorišta, Kolarca i Jugoslovenskog dramskog, autora rado izvođene „Ljubavi“, pisca važne studije o Nušiću, nekoliko romana, prevodioca sa nekoliko jezika, strasnog borca za jezik i govor, poglavito scenski – ukratko jedne od onih ličnosti koje su decenijama davale ton srpskoj i jugoslovenskoj kulturi, pa i kroz onaj javni rad koji se, u doba komunizma i samoupravljanja,
Knjiga je važna sa nekoliko razloga: najpre, napisana je suverenim stilom, dovoljno sočnim jezikom koji se ne libi „onih reči“, pa opet s punim uverenjem da je kultura, ne samo teatar, ključna poluga kojom se može pomeriti provincijalni duh. Baveći se početkom sedamdesetih godina, dobom, čini se, sve važnijim za tumačenje i razumevanje onog što živimo sada – vremenom posle „lipanjskih gibanja“, a u toku „maspoka“ ili, kako se to sada zove,
