Jeremić: Teško predvideti budućnost EU

Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj Vuk Jeremić rekao je da je teško predvideti budućnost Evropske unije, posebno posle potresa koji je usledio kao posledica referenduma u Velikoj Britaniji i dodao da će proces proširenja verovatno biti žrtva tog potresa.

Jeremić je na skupu u Trebinju rekao da se integracija Zapadnog Balkana u EU sasvim sigurno neće dogoditi u kratkom roku.

Jeremić je učestvovao u četvrtak uveče u Trebinju na Četvrtom simpozijumu "Teologija u javnoj sferi", koji je okupio eminentne teologe i naučnike iz različitih oblasti društvenog života. On je, zajedno sa profesorima Dejanom Jovićem i Zoranom Krstićem, učestvovao u panelu na temu "Evropa na raskršću: kriza i budućnost evropskog identiteta".

Jeremić je istakao i da se posle Bregzita, ali i pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, niko ne usuđuje da prognozira ishod bilo kojih izbora, posebno predsedničkih u Francuskoj.

"Francuska je jedna od ključnih zemalja EU, gde se višedimenzionalnost krize Unije možda i najjasnije manifestuje. Dođe li do 'izbornog iznenađenja', Evropa o kojoj danas govorimo će biti stvar prošlosti", naglasio je Jeremić.

Govoreći o evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana, posebno Srbije, Jeremić je ukazao da je ekonomska situacija u Srbiji teška i trebalo bi težiti ispunjenju evropskih standarda, ali i izgradnji evropskog društva, jer je to deo naše tradicije.

"Srbija danas nije evropsko društvo i treba da teži njegovoj izgradnji, a konkretni koraci u pristupanju biće predmet političkih okolnosti na koje Srbija neće moći da utiče previše", rekao je Jeremić.  

"Često pravimo grešku kada stavljamo znak jednakosti između Evrope i EU. To svakako nije tako", rekao je Jeremić i naglasio da je Evropa prostor u kojem se prožimaju zajednička istorija, kultura i  vrednosti naroda koji žive od Atlantika do Vladivostoka i od polarnog kruga do Bosfora.

"Naš narod je po svemu evropsku narod, a nismo deo EU. Naša država je nastala na temeljima Istočnog rimskog  carstva, Vizantije i u svakom smislu pripada evropskoj istoriji, kulturi i tradiciji. Naša moderna država, od 19. veka, nastala je po uzoru na liberalne evropske države", napomenuo je Jeremić.

"Verujem da u svakom smislu pripadamo evropskom identitetu i kulturi, ali u današnjem svetu koncept evropskog zajedništva zasnovan na liberalnim principima na kojem su se udružile članice EU, je u dubokoj krizi, tako da nacionalni identiteti evropskih naroda sve snažnije izlaze na scenu", istakao je Jeremić.

Ocenjujući ishod američkih predsedničkih izbora, Jeremić je pobedu republikanskog kandidata Donalda Trampa okarakterisao kao revoluciju i težak poraz američke globalističke elite, koja je do Trampove pobede bila na vrhuncu moći.

Odgovarajući na pitanje kakva je uloga crkve i verskih zajednica u izgradnji građanskog, evropskog društva, Jeremić je rekao da se crkva bavi suštinskim i egzistencijalnim pitanjima, i u slučaju srpskog naroda predstavlja važan integrativan element.

"Kada je reč o očuvanju identiteta, kulture i tradicije, a to će biti izazov u nestabilnim svetskim vremenima, crkva, koja je u prošlosti igrala važnu ulogu u očuvanju našeg identiteta, imaće važnu ulogu i u budućnosti", izjavio je Jeremić.

Profesor na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka Dejan Jović je naglasio da Evropu ne treba svoditi na politički koncept EU, i ukazao na trenutnu krizu ideje Evrope utemeljenu na liberalnim vrednostima.

"Kriza EU potiče iz krize liberalizma. Temeljna postavka liberalne ideje da će mir u svetu biti postignut kada svi počnu da dele jednake vrednosti i uspostave isti sistem liberalne demokratije se pokazao netačnim i doveo je bezbednosna pitanja kao najvažnija za Evropu", ukazao je Jović.

Jović je naglasio da Evropa za sebe misli da je kontinent mira, ali je u 20. veku bila kolevka najgorih ideologija i ratova, jer je zapalila svet dva puta.

"Evropi je trebao neki krov i kontrolor nad nacionalizmom, jer se nacionalnim državama nije verovalo. Ni Amerikanci ni Rusi nisu verovali evropskim nacionalnim država. Oni su dugo podržavali mir u Evropi i nakon toga je šansu dobila EU kao antinacionalistički projekat. Ona je eksperiment kojoj je cilj da prevlada sopstvenu tradiciju ratova, međusobnog sukobljavanja i teških ideologija", rekao je Jović.   

Rektor kragujevačke Bogoslovije "Sveti Jovan Zlatousti Zoran Krstić je ukazao da religija nema istu ulogu u svim evropskim zemljama i naglasio da su religijska strujanja na svim drugim kontinentima življa nego u Evropi.

"Evropa ima specifičan položaj proistekao iz istorijskog koncepta formiranja tradicionalnih crkava i bliskog odnosa crkve i države kroz vekove. Religija je postala javno dobro na koje svako ima pravo bez obzira na stepen učešća u crkvenom životu. Tako nešto ne postoji u Americi", rekao je Aleksić.

On je rekao da građani Evrope nisu nereligiozni, ali je ukazao da značajan procenat Evropljana ima poverenja u svoje tradicionalne crkve.

"Građani Evrope čak i ako ne učestvuju aktivno u crkvenom životu vode računa kako se ponašaju episkopi ili biskupi i reaguju na bilo kakve moralne prestupe. Taj tip zastupničke religioznosti je specifičan za Evropu", rekao je Krstić.

(Beta, 10.02.2017)