Igra naših života: Uvod
RTS 25.04.2017
Jednom su upitali nemačku teološkinju Doroti Zole kako bi detetu opisala sreću. „Ne bih mu objasnila. Bacila bih mu loptu i pustila ga da se igra“, kazala je ona.
To je nešto unutra. Tu počinje. Kao grumen vazduha, kako je to rekao Haruki Murakami. Osećaj koji, i pre nego što ga postanete svesni, postaje nagon koji, i pre nego što ga uslišite i prvi put, postaje nasušna navika. Jer tamo je. Stoji između busenova i jasenova, kamenja i semenja, dronjaka i obronaka. Lopta. Da, lopta, šta drugo. Laž je da je okrugla. Ne postoji savršeno okrugla sfera u kosmosu, ali ni savršeno oko koje bi to primetilo. I ona
