Priča „Nedeljnog Dnevnika”: Umem da koračam po tim ulicama

Oklevao je, odgađao je, nije to njemu svojstveno, gotovo nedelju dana je gledao poput nerazumnika kamenslanske njive, dopuštajući da ga sve te okolnosti vode od majčine sobe do dvorišta, da prihvati poziciju zbunjenog i zatečenog, davljenika koji ni za slamku ne ume da se uhvati. Kakvu jebenu slamku, ni za balvan, nije nikada pristajao na poziciju očajnika, a ovde u kamenslanskoj zabiti kao da ga je sve to uljuljkivalo, kao da je sve ono što je