Na današnji dan - 16. maj

1703  -  Umro je francuski pisac Šarl Pero (Charles Perrault) autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", u kojoj su i "Mačak u čizmama", "Crvenkapa" i "Uspavana lepotica".

****

1532  -  Španski osvajač Fransisko Pizaro (Francisco Pizarro) iskrcao se sa malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija je 1572. osvojila Peru i držala ga u svom posedu do 1824.

1703  -  Umro je francuski pisac Šarl Pero (Charles Perrault) autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", u kojoj su i "Mačak u čizmama", "Crvenkapa" i "Uspavana lepotica".

1770  -  U Versaju su se venčali francuski prestolonaslednik Luj (kasnije Luj XVI) i Marija Antoaneta (Marie Antoinette), kćerka austrijske carice Marije Terezije. Nakon Francuske revolucije 1789. osuđeni su na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.

1812  -  Turska i Rusija potpisale su ugovor o miru u Bukureštu kojim su za srpske ustanike predviđeni opšta amnestija i pregovori sa turskim vlastima o autonomiji Srbije.

1881  - U okolini Berlina pušten je u saobraćaj prvi električni tramvaj.

1898  -  Rođen je srpski pesnik, putopisac i diplomata Rastko Petrović. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista, a njegova zbirka pesama "Otkrovenje" smatra se jednim od najznačajnijih dela srpske poezije između dva svetska rata.

1898  -  Rođena je književnica Desanka Maksimović, jedna od najpopularnijih srpskih pesnikinja ("Pesnik i zavičaj", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena", "Slovo o ljubavi").

1916  -  Potpisan je ugovor o trojnoj anglo-francusko-ruskoj kontroli Palestine radi podele bliskoistočnih teritorija Otomanskog carstva.

1917  -  U Jonskom moru kod Krfa utopio se srpski pisac Vladislav Petković Dis, kada je nemačka podmornica u Prvom svetskom ratu torpedovala brod na kome se nalazio ("Mi čekamo cara","Tamnica", "Nirvana", "Možda spava").

1924  -  Rođen je gambijski državnik Daud Džavara (Dawda Jawara), osnivač (1959) i lider (od 1960) Narodne progresivne stranke, predsednik Gambije od 1970. do 1994. kada je svrgnut državnim udarom.

1929  -  U Holivudu su dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije (od 1931. poznate kao Oskar) filmu "Krila", glumici Dženet Gejnor (Janet Gaynor) i glumcu Emilu Dženingsu (Jannings).

1941  -  Parlament Islanda ukinuo je ugovor s Kraljevinom Danskom iz 1814. po kojem je zemlja bila pod danskom dominacijom i proglasio nezavisnost. Nezavisna Republika Island proglašena je 17. juna 1944. nakon narodnog plebiscita.

1947  -  Umro je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins (Frederick Gowland), jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom (Christiaan Eijkman) dobio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.

1961  -  General Park Čung Hi (Chung-hee) izvršio je vojni udar u Južnoj Koreji. Bio je na vlasti do 1979, kad ga je ubio šef obezbeđenja.

1969  -  Sovjetski vasionski brod "Venera 5" približio se Veneri i izbacio sondu koja će slati podatke o toj planeti.

1972  -  Predsednici SFRJ i Rumunije Josip Broz Tito i Nikolae Čaušesku (Nicolae Ceasescu) pustili su u rad hidroenergetski sistem "Đerdap" na Dunavu.

1972  -  Umro je ganski političar i dravnik Kvame Nkrumah, prvi predsednik nezavisne Gane (1957). Za doživotnog predsednika proglašen je 1962, ali je državnim udarom 1966. oboren sa vlasti.

1974  -  Skupština SFRJ proglasila je Josipa Broza Tita za doživotnog predsednika države.

1974  -  Helmut Šmit (Schmidt) je postao kancelar Zapadne Nemačke posle ostavke Vilija Branta (Willy Brandt).

1975  -  Japanka Junko Tabei je postala prva žena koja se popela na najviši svetski vrh - Maunt Everest.

1984  -  Umro je američki pisac Irvin Šo (Irwin Shaw). Proslavio se romanom "Mladi lavovi" (1949) ("Lusi Kraun", "Dve sedmice u drugom gradu", "Bogataš i siromah", "Veče u Vizantiji").

1989  -  Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov i kineski lider, Deng Hsijaoping (Xiaoping), sreli su se u Pekingu na Prvom kinesko-sovjetskom samitu, čime je i formalo, nakon 30 godina, prekinut "tihi hladni rat" između ove dve najveće komunističke države.

1989  -  Automobilom-bombom u Bejrutu ubijeni su libanski verski vođa šeik Hasan Halid (Hassan Khaled) i još 21 osoba.

1990  -  Od raka grla, umro je poznati američki zabavljač Semi Dejvis Junior (Sammy Davis Jr).

1991  -  Britanska kraljica Elizabeta (Elizabeth) je, tokom zvanične posete SAD-u, postala prva kraljica koja se obratila Kongresu.

1992  -  Povlačeći se iz Bosne, JNA je digla u vazduh bihaćki aerodrom pod planinom Plješevicom vredan oko šest milijardi dolara.

1997  -  Predsednik Zaira Mobutu Sese Seko napustio je Kinšasu koju su polako preuzimali pobunjenici, čime je okončana njegova 32-godišnja autokratska vladavina.

1997  -  Umro je italijanski filmski režiser Đuzepe de Santis (Giuseppe), jedan od najznačajnijih predstavnika filmskog neorealizma, nastalog u Italiji u prvim godinama posle Drugog svetskog rata ("Gorki pirinač", "Rim u 11 časova", "Cesta duga godinu dana").

2003  -  Umro je američki glumac Robert Stak (Stack) koji je slavu stekao ulogom detektiva Eliota Nesa (Ness) u TV seriji o borbi protiv mafije "Nesalomivi".

2005  -  Usvajanjem zakona u kuvajtskom parlamentu, posle više od 40 godina, žene su dobile pravo glasa i pravo učešća na izborima.

2007  -  Nikola Sarkozi je zvanično postao novi predsednik Francuske  nasledivsi na tom mestu Žaka Širaka. Prvi put u okviru aktuelne Pete Republike, posle De Gola, na mestu predsednika smenjuju se dva pripadnika iste političke struje.

2013  -  Papa Franjo je pozvao svetske lidere da okončaju „kult novca“ i pokrenu etičke finansijske reforme u prvom velikom govoru o finansijskoj krizi.

(Beta, 16.05.2017)