Predsednik Bundestaga: Dijalog o ustavnim promenama treba voditi u parlamentu
Predsednik Bundestaga Nemačke Norbert Lamert izjavio je danas u Beogradu da bi dijalog o promeni Ustava Srbije trebalo da se vodi u parlamentu, koji je suštinska odlika demokratije.
Lamert je u obraćanju poslanicima na posebnoj sednici Narodne skupštine ocenio da je u Srbiji proteklih godina ostvaren razvoj i da je "očigledno neophodno" da se nastave reforme, pri čemu "treba imati na umu" da su pored ekonomskih, potrebne i političke reforme.
"Ako sam dobro razumeo inauguracioni govor predsednika koji je najavio dijalog o ustavnim pitanjima, onda pod tim vidim kao najvažnije mesto za taj dijalog upravo ovaj parlament, gde inače možemo voditi takvu raspravu, na koji način se može promeniti ustav u interesu razvoja zemlje, posebno s pogledom na pristupanje EU", rekao je predsednik nemačkog parlamenta drugog dana posete Srbiji.
Lamert je rekao da su tokom posete u Beogradu svi njegovi sagovornici potvrdili da su bilateralni odnosi Srbije i Nemačke dobri i da su svi "više ili manje nedvosmisleno" rekli da od Nemačke očekuju posebnu ulogu u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
"I jedno i drugo je novo i nije nešto što se samo po sebi podrazumeva. Niti su odnosi Srbije i Nemačke bili uvek bliski i prijateljski, niti se uloga Nemačke uvek smatrala kao posebno konstruktivna", rekao je Lamert, ocenivši da je proteklih godina došlo do promena i da su promene neophodne i ubuduće ako se želi postići strateški cilj članstva Srbije u EU.
Lamert je rekao da je Nemačka "primila k znanju" da se Srbija opredelila za članstvo u EU i da je "otvorena i naklonjena" tom stavu. Dodao je da je Nemačka bila najvažniji trgovinski partner i donator u Srbiji proteklih godina što, kako je rekao, potvrđuje njenu zainteresovanost za razvoj Srbije i regiona.
Iskustvo Nemačke, istakao je Lamert, pokazalo je da demokratija nije moguća bez stabilnosti, ali i da stabilnost nije moguća bez demokratije.
Govoreći o prvom pokušaju Nemačke da uspostavi demokratiju, o Vajmarskoj Republici, Lamert je rekao da je najvažniji pojedinačni razlog njenog kraha bilo nedovoljno zalaganje demokrata.
"Prva nemačka demokratija je propala jer je bilo previše protivnika i premalo pobornika demokratije. Oni koji su nosili odgovornost u vladi i parlamentu, međusobno suparništvo su smatrali važnijim od zajedničke odgovornosti svih demokrata", rekao je predsednik Bundestaga i dodao da je razlog kraha demokratije bilo trajno suparništvo, nemogućnost postizanja konsenzusa i odbijanje kompromisa.
Posledice tog kraha demokratije, dodao je, bile su stravične za Nemačku i za celu Evropu, a to "traumatično iskustvo i sećanje na posledice urezani su u genetski kod" Nemačke.
Lamert je rekao da je iz tog iskustva s diktaturom i "percepcije jedne užasne istorijske krivice prema evropskim susedima" izraslo novo shvatanje demokratije i ustavnog poretka i novo shvatanje o neophodnom balansu između kompromisa i konflikta, interesa i ubeđenja.
"I danas želim da istaknem, kao što činim u svim parlamentima, kompromisi su neophodan uslov za funkcionisanje demokratskog sistema i tako ih treba shvatiti i primeniti", rekao je Lamert.
Ono što čini demokratiju demokratijom, kazao je Lamert, nije postojanje vlade, nego postojanje parlamenta.
"Činjenica da postoji vlada ne predstavlja neku razliku između dva sistema. Ali da li postoji parlament i neko ko zastupa svoje stavove, vrši nadzor nad vladom, to je ono što sistem čini demokratskim", rekao je predsednik Bundestaga.
Lamert je rekao da je Nemačka imala više pokušaja dok nije postala stabilna parlamentarna demokratija.
Ocenio je da parlament Nemačke Demokratske Republike nije bio izraz suverene volje naroda, nego "instrument za tutorstvo jednog naroda, produžena ruka jedne stranke", a ne ono što parlament treba i mora da bude u vitalnoj demokratiji - izraz različitih stavova i uverenja koje treba izraziti u jednom društvu.
Lamert je rekao da u promenjenom svetu na početku 21. veka Evropa više nije u centru svetskih zbivanja i da se sopstveni interesi mogu najpre uspešno ostvarivati zajedno, a ne pojedinačno i nikako sukobljeni sa susedima.
"Svi smo Evropljani, s ove ili one strane Evropske unije. Svi imamo slobodnu odluku da učestvujemo u tom velikom evropskom projektu i da odustanemo od toga", rekao je Lamert, ocenivši da je odluka Velike Britanije da izađe iz EU, istorijski gledano, pogrešna.
Lamert je izjavio da EU predstavlja zajednicu država koja praktično deli zajednička uverenja o demokratskim principima o kojima se ne pregovara i zajedničku spremnost da se sve više zadatka zajednički određuje.
"EU podrazumeva spremnost da se odreknemo određenih delova suvereniteta, ali koje u zajednici država delimo s drugima u uverenju da ćemo tako ostvariti veći uticaj na istoriju i događanja u periodu globalizacije", rekao je Lamert i dodao da je Evropa takođe i "velika uzajamna obaveza" .
Predsednik Bundestaga je tokom posete Srbiji razgovarao s predsednikom Aleksandrom Vučićem, ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem i predsednicom Narodne skupštine Majom Gojković.
(Beta, 06.15.2017)
