Zvezdano nebo nad Zemunskim kapijama
Blic 28.06.2017 | Promo
Nešto sam naučio gledajući sa Gardoša nadole: Ovo mesto čovek mora da voli ako živi u njemu, i oseća baš ono što su nas zaista učili da je ljubav. Prava ljubav. Bez potrebe za traženjem i zahtevanjem, a sa večitom željom za davanjem. U Zemunu ništa „katastarski“ nije moje, a sve, nekako – kao da jeste.
Čovek kojeg sam mnogo voleo i još više poštovao zvao se Branko Najhold i on je najlepše pripovedao i pisao o Zemunu. Uz njegove reči Gardoš je dosezao himalajske visine, a Dunav pacifičke dubine. Jednom mi je dugo i strpljivo pripovedao o Kontumacu, čudnom mestu i belegu zamagljenih vekova iza nas, pričao je o starom jezgru Zemuna i kapijama, gle čuda, u koje se u varoš ulazilo i iz nje kretalo na put. I sada, kada zatvorim oči, setim se
