Poruke

Prvo osetim šok, pa se onda srce uzlupa, pa onda neverica, odbijanje da poverujem da se tako nešto dogodilo (mada sam se već uverila da se dogodilo?!), a onda u zavisnosti od prirode „nezgode“ počinjem da kukam, u sebi ili glasno, svejedno je. Kukam i pitam se zašto mi se to dogodilo. Ne očekujem odgovor stvarno, nego je to samo način da izbacim ljutnju iz sebe, a kako će se kasnijih godina ispostaviti, i da odmah skinem odgovornost sa sebe, jer