Teško nama, teško je i šumi

Vi­še od ljud­skog ve­ka po­treb­no je da bi se ob­no­vi­la iz­go­re­la šu­ma. Spr­že­no dr­vo ni­je je­di­na šte­ta. Po­žar spa­li sve – lju­de, pti­ce, ži­vo­ti­nje, glji­ve, cve­će, čak i mi­kro­or­ga­ni­zme. Iz­me­ni se ze­mlja i fi­zič­ki i he­mij­ski. Ero­zi­ja po­sle mo­že da do­kraj­či spr­lje­ne po­vr­ši­ne, kli­zi­šta se lak­še po­kre­ću... Ne­pro­cen­lji­va je šte­ta ko­ju na­no­si va­tra. Ovog vre­log le­ta, ko­je još tra­je,