Страх од звона малог Љубише и феномен глуме великог Смокија
Блиц 13.09.2017 | Саша Радојевић
Прва асоцијација на глумца Љубишу Самарџића био ми је његов интервју о детињству. Живео је у малом рударском насељу и стално страховао да не чује звук звона који би означио да се догодила несрећа у руднику у којем је радио његов отац.
Ова епизода давала је посебну ауру сете овом глумцу који је дуго времена био оличење ведрине и оптимизма. Барем је као такав перципиран код већине публике јер је у партизанским споменичким филмским мозаицима ("Козара", "Битка на Неретви", "Сутјеска") и поетизованим виђењем рата Пурише Ђорђевића ("Сан" и "Јутро") био "задужен" за хуморне/херојске пасаже. Љубиша Самарџић је, сажето речено, био фундамент југословенског филма. Развојем серија то
