„Чудна природа која се никада не каје” – Маргита Маги Стефановић

„Ишла је испред ветра. Није ишла туђим траговима, а њене нису успевали да прате. Говорила је својим језиком који сам покушавао да научим, мислила само својим мислима чији се систем кретао можданим вијугама брзином која се само будућношћу могла испратити. Писала је знацима, не словима, па и кад би била слова, то су били само њени знаци…” Само заиста велики људи заслужују неупитно величање након своје смрти. Непристрасност је играла велику