Bolna ispovest samohrane majke: Postaneš trostruko umorniji, atomska bomba emocija, a najviše usamljen...

Kad sam pre 365 dana ušla u stan, vodeći ga za ruku, prvo sam videla da nema gramofonskih ploča. Dalje i nije bilo potrebno. Odneo je i sve ostalo svoje. Ostalo je naše. Sada, godinu kasnije, kad uđem više mi nikad te ploče ne padnu na um. Doduše, odavno ih se ne sećam. Samo kad pogledam njega, pitam se da li mu nedostaju. Zna li uopšte da su tu ikad i bile? I čemu su služile. Meni se čine tek kao detalj, nekakav ukras, prašnjav i pomalo